Connect with us

Lifestyle

Zašto osuđujemo seksualnost žena

Published

on

Kako društvo danas doživljava žensku seksualnost i kako ta shvatanja utiču na pripadnice lepšeg pola?

Pilula za kontracepciju je 1960. godine dala ženi kontrolu nad njenim telom i njenom seksualnošću. Godinama nakon toga Feministički pokret je zahtevao jednakost žena u različitim oblastima poput jednakih mogućnosti, plata, odgovornosti i izbora.

Društvo se od tad značajno promenilo međutim naša kultura i dalje šalje ženama pomešane poruke kada je reč o njihovoj seksualnosti.

Želimo da one budu objekti požude, ali želimo i da budu čedne. Tražimo im da poseduju svoju seksualnost ali im uskraćujemo lak pristup kontracepciji. Ženama koje poput muškaraca koriste svoju seksualnost lepe se etikete poput “lake” ili “manipulativne”.

Muškarci koji spavaju sa mnogo žena se time ponose, a žene se za istu stvar stide. Ove kontradikcije i dupli standardi trebalo bi da nas nateraju da se zapitamo zašto je sramota da žena iskazuje svoju seksualnost.

Žene se optužuju da se prenemažu ako odlažu seksualni odnos ili da su zavodnice i da koriste svoj seksipil kao izvor moći i maipulacije, ako ga odmah žele. Takvo razmišljanje nam ne dopušta da sagledamo realnost – da žene, baš kao i muškarci, imaju prirodnu i zdravu želju za seksom i za iskazivanjem svoje seksualnosti.

Neki stereotipi o ženskoj seksualnosti bazirani su na činjenici da je žena zbog uticaja društva i porodice, sklona skrivanju svojih seksualnih želja. Društvo nas konstantno podseća da su muškarci stvoreni za seks, a žene za uzdržavanje od njega.

Još jedno mišljenje našeg društva je da muškarci žele seks više od žena. Ovo vrlo verovatno nije istina, a o tome najbolje mogu da pričaju seksualni terapeuti koji govore da imaju više žena koje se žale na partnerovu nezainteresovanost za seksualne odnose.

“Kada ljudi govore o učestalosti i želji za seksom, oko 40% toga se svodi da muškarci žele manje seksa od žena,” kaže Luan Kol Veston, seksualni terapeut.

“Skoro 30% žena je zainteresovano za seks više od svojih partnera,” rezultati su istraživanja dr Irvina Goldsteina.

Kada je slučaj da žene imaju manju želju, uzrok je možda njena porodica jer se roditelji trude da što više zaštite žensku decu. Oni će joj prenositi svoja moralna, religijska ili lična načela – i umnogome uticati na kasnije seksualno ponašanje žene.

Naravno, nemaju sve žene ovako iskrivljeni pogled na seks. Mnoge mlade žene su obrazovane i naučene da poštuju svoja tela i razvijaju svoju seksualnost kao prirodan proces svog odrastanja.

A onda žena “treba” da završi fakultet, uda se i rodi decu. A upravo u periodu pre tog ona treba da raspusti svoju seksualnost jer će kasnije u životu imati više obaveza i ograničenja.

Brakovi i duge veze imaju tendenciju da “otupe” i svaka strana se povlači u svoj ćošak i umesto da budu sve bliži, atraktivniji jedno drugom i sve življi i slobodniji – dešava se suprotno od toga. To takođe utiče na našu seksualnost. Kada se suviše oslanjamo jedno na drugo i kada prestanemo da se poštujemo u toj “opuštenosti” i sputavamo slobodu i individualnost onog drugog, počinjemo i manje da se privlačimo.

Za mnoge žene dolazak deteta i usmeravanje pažnje samo na tu ulogu, dodatno remeti nenu želju za partnerom. Vežina žena ne doživljava svoje majke kao romantične duše i one imitiraju to ponašanje jer misle da je to pravilno.

Biti slobodan je prokleto neodgovorno, a spontanost je nezrela, zar ne?

Primarni cilj za svaku individuu u bliskoj, seksualnoj vezi trebalo bi da bude – jednakost.

Lična, iskrena i emotivna razmena u vezi je nešto najbolje čemu se možemo nadati kada je reč o intimnosti. Kada žena odustane od svoje seksualnosti, ona žrtvuje veliki deo svog bića. Ovde nije reč samo o upražnjavanju seksa, već o priznavanju žene u potpunosti – njene ličnosti, njenog tela, njenih želja.

Popularno