Zapad bi da preotme Belorusiju iz zagrljaja Rusije

U strahu da Rusija ne „proguta“ Belorusiju najavljenom integracijom, Zapad sve aktivnije pokušava da pridobije poverenje beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka, piše „Volstrit džurnal“, ali i upozorava da bi to jačanje savezništva Moskve i Minska moglo dodatno da promeni balans snaga u Evropi koji je trenutno uspostavljen.

FOTO: Sputnik / Alekseй Družinin

List navodi da Lukašenko, koji je na vlasti još od 1994. godine, na sve načine pokušava da se suprotstavi zahtevima Moskve da se Belorusija integriše u takozvanu saveznu državu, a dokaz tome je i njegova nedavna odluka da ne dozvoli Rusiji da na teritoriji zemlje razmesti svoje vojne baze, čime je ujedno i sačuvao neutralnost Belorusije, pre svega u kontekstu ukrajinskog konflikta.


Čak se i poljski šef diplomatije Jacek Čaputovič ovim povodom oglasio, te je ocenio da je situacija poprilično ozbiljna jer Rusija zaista ima kapaciteta da primora Belorusiju na savezništvo, da izvrši neverovatan pritisak na Minsk, zbog čega je i od preke važnosti da Evropska unija pruži maksimalnu podršku Belorusiji kako bi sačuvala suverenitet.


Politički analitičar Semjon Uralov kaže da je ovo sve već uigrana priča, da Zapad pokušava da u Belorusiji, baš kao što je to bio slučaj sa Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom, pronađe još jednog suparnika Rusiji i da na taj način prouzrokuje unutrašnji konflikt. Ta strategija je, kako kaže, svima poznata već vekovima — zavadi pa vladaj.


Treba napomenuti da se integracija Rusije i Belorusije sprovodi odjednom u nekoliko pravaca — humanitarnom, ekonomskom, ali i u vojnom. Iako Minsk i Moskva trenutno imaju dosta nesuglasica kada je reč o ekonomskoj integraciji, u vojnom domenu tih nesuglasica nema. Uralov upozorava da zapadni političari nastoje da potenciraju te nesuglasice kako bi se proces integracije osujetio.


Bitka za medijski prostor


Iz tog razloga ne treba ni da bude čudno zbog čega se pregovori ruske i beloruske delegacije po pitanju sklapanja ovog saveza vode iza zatvorenih vrata, ocenjuje Uralov i dodaje da se uskoro može očekivati snažna medijska kampanja, koja će u velikoj meri biti usmerena na belorusku javnost.


„Baš zato Zapad aktivno jača svoju meku silu u Belorusiji. Trenutna medijska slika u Belorusiji takva je da mnogi portali i privatni mediji podržavaju zapadne stavove. To je zato što su u Belorusiji uglavnom prisutni poljski mediji. Rusija veoma jasno vidi taj uticaj, koji se uglavnom odnosi na mlađi deo populacije, sa ciljem da se ’resetuju‘ umovi mladih Belorusa“, dodaje.


Istovremeno, Oleg Nemenski sa Ruskog instituta za strateška istraživanja za Sputnjik kaže da nema smisla govoriti o nekakvom zaokretu Belorusije ka Zapadu, makar dok je Lukašenko na vlasti. Istina jeste da Belorusija pokušava da normalizuje svoj odnos sa Zapadom, na šta Rusija gleda sa razumevanjem, ali to ne predstavlja glavni problem za Moskvu.


Šta treba da brine Rusiju?


Treba reći da Belorusija trenutno ima šansu da popravi odnose sa Zapadom, pre svega jer je Zapad promenio svoju politiku prema Minsku, budući da je do sada glavni cilj bio da se svrgne Lukašenko sa vlasti, ali je vremenom postalo jasno da je potrebno sarađivati sa onima koji su trenutno na vlasti.


„Međutim, ono što treba da brine Rusiju, jeste to što Belorusija pokušava da zauzme neutralni status u međunarodnoj politici, dok Moskva Minsk želi da vidi kao saveznika, a ne kao neutralni faktor“, upozorava Nemenski.


Ne treba zaboraviti da Rusija i Belorusija i bez ovog saveza imaju izuzetno dobru saradnju, da beloruska ekonomija faktički predstavlja deo ruske, da obe zemlje dele jedno ogromno ekonomsko polje, te da se saradnja odvija na različitim nivoima, a dokaz tome su i učestali sastanci Lukašenka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.


Kada je reč o balansu snaga, čega se Evropa i Poljska najviše pribojavaju, ovaj savez na to neće ni na koji način uticati, obrazlaže Nemenski, budući da je tesna saradnja Rusije i Belorusije u vojnom smislu već odavno poznata međunarodnoj političkoj sceni i uzeta je u obzir kao geopolitički faktor.

Pratite Cafe.ba putem aplikacije za Android, iOS i društvenih mreža Facebook, Twitter i Instagram