Svijet
23.08.2021.
08:51
Pad konzervativaca i Zelenih, uspon socijaldemokrata u Njemačkoj
Izvor: RSE
0
Foto: RSE
Na nešto više od mjesec dana do izbora u Njemačkoj, konzervativci i Zeleni, koji su donedavno viđeni kao budući koalicioni partneri, u anketama bilježe pad podrške, dok su socijaldemokrate u usponu predvođeni Olafom Šolcom (Scholz), koji je i najpopularniji među kandidatima za naslednika dugogodišnje kancelarke Angele Merkel, pišu svjetski mediji.
O liderki Zelenih Analeni Berbok (Annalena Baerbock) prije četiri mjeseca se govorilo kao o mogućoj kancelarki, ali su sada njene šanse da predvodi vladu narušene dotjerivanjem biografije i planovima da znatno oporezuje letove na kratke destinacije, ističe Tajms (The Times).
Prije nešto manje od četiri mjeseca, Zeleni, koji nikada ranije nisu bili nadomak dominacije njemačkom politikom, bili su poravnati s Hrišćansko-demokratskom unijom Angele Merkel (CDU) i njenom bavarskom sestrinskom strankom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU).
Uz to je Berbok, piše britanski list, naišla na mek prijem u njemačkim medijima, a glavni rival je bio neinspirativni lider CDU-a Armin Lašet (Laschet) koji je djelovao kao da se može pobijediti. Zeleni su zračili optimizmom, dok se po Berlinu spekulisalo o mogućnosti zelene kancelarke i moćnim ministrima koje bi njena stranka mogla dobiti posle izbora 26. septembra.
Sada je taj polet skoro u potpunosti iščezao, pošto su Zeleni na trećem mjestu u anketama, iza CDU-a, ali i Socijaldemokratske partije (SPD) koja je djelovala istrošeno. Više se ne priča o pobjedi Zelenih na izborima, već samo o jačanju pozicije stranke u pregovorima o koaliciji koji će uslediti posle izbora.
Zeleni su, ukazuje Tajms, suočeni s više problema – od trivijalnih poput pripisivanja modela njemačke socijalne tržišne ekonomije pogrešnoj stranci, do dotjerivanja biografije i dozvole da se dijelovi knjige objavljene pod njenim imenom uzmu iz drugih izvora bez citiranja originala. Takođe se našla na udaru kada je obećala da će podići cijene goriva i povećanjem poreza primorati ukidanje kratkih letova.
Profesor komparativne politike na Univerzitetu Humbolt u Berlinu Volfgang Merkel (Wolfgang) kaže da Zeleni imaju podršku mlađih, ali da izazivaju bojazni kod starijih koji žele da se nešto uradi po pitanju klimatskih promjena, ali da to uradi iskusna politička grupa koja zna kako da vlada, a ne neiskusna vlada predvođena Zelenima koji svojim eksperimentima mogu ugroziti industrijske izvore blagostanja zemlje.
Pad popularnosti zbog plagijata
Dvoje vodećih kandidata da naslijede Angelu Merkel na čelu vlade zabilježili su pad u rejtinzima pošto je otkriveno da u njihovim knjigama ima prepisanih dijelova, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Njemački političari izloženi su novoj pretnji – lovcima na plagijate, ističe američki list i dodaje da su ti detektivi za plagijate, koji naplaćuju i do 350 evra za sat svog rada, dio nove industrije koja se oslanja na algoritme i pedantnu analizu u potrazi za neodobrenim prisvajanjem.
Njemačka kancelarka Merkel već je izgubila troje ministara, od kojih je jedna bila viđena za buduću šeficu vlade, pošto je otkriveno da su prepisali dijelove svojih doktorskih teza, i svo troje je potom izgubilo akademske titule, ističe Volstrit džurnal.
U junu je austrijski akademik i lovac na plagijate Stefan Veber (Weber) izvestio o necitiranim pozajmicama u knjizi "Sada" Analene Berbok, posle čega je popularnost i nje i njene stranke opala. Berbok je rekla da je pogrešila, dok je njen izdavač rekao da će u novo izdanje unijeti izvore.
Potom je Martin Hajdingsfelder (Heidingsfelder), još jedan lovac na plagijate, rekao da knjiga Lašeta iz 2009. sadrži dijelove iskopirane od drugih autora bez navođenja. Lašet, koji je rekao da žali zbog izostavljanja izvora, takođe je doživio pad u anketama.
Nove mogućnosti za vladajuću koaliciju
Njemačke socijaldemokrate s lijevog centra prestigle su Zelene i smanjuju jaz s konzervativcima kancelarke Merkel manje od šest nedelja pre saveznih izbora, ukazuje Rojters (Reuters) na rezultate ispitivanja javnog mnjenja objavljene 18. avgusta.
Podrška konzervativnom bloku na čelu s Lašetom, koji se smatrao favoritom da nasledi Merkel na čelu vlade posle izbora 26. septembra, opada od kraja juna, kada je imao 28 do 30 odsto. Poslednja anketa instituta Forsa stavila je konzervativce na 23 odsto, na koliko su bili i pre nedelju dana, dok su socijaldemokrate, čiji je kandidat za kancelara Olaf Šolc, porasle za dva poena na 21 odsto. Zeleni su oslabili za jedan poen na 19 odsto.
Razlika između CDU-a i SPD najmanja je od marta 2017. godine i otvara različite mogućnosti koalicije, ističe Rojters uz ocenu da najverovatniji scenario do pre nekoliko nedelja za buduću vladu, savez Zelenih i konzervativaca, sada deluje manje izgledan.
Posle 16 godina vođenja najveće evropske ekonomije, Merkel odlazi s funkcije kancelarke posle izbora i, kako navodi Rojters, deluje da bloku CDU i CSU nedostaje njena izborna privlačnost.
Rejting Lašeta opao je pošto je viđen kako se smeje tokom posete gradu pogođenom poplavama, posle čega je morao da se izvini.
S druge strane, ukazuje Rojters, glasači uveliko vide Šolca, vicepremijera i ministra finansija u sadašnjoj vladajućoj koaliciji, kao pouzdanog – oko 29 odsto ispitanika je u anketi Forsa kazalo da bi podržalo Šolca da mogu direktno da glasaju za kancelara. Lašet zaostaje oko 17 bodova, dok je Berbok na 15 odsto.
Blok CDU-CSU pao je na rekordno najniži nivo u nedeljnom ispitivanju, dok su socijaldemokrate porasle na skoro četvorogodišnji maksimum, ističe Blumberg (Bloomberg) povodom ankete Insa urađene za list Bild am zontag (Bild am Sonntag)
Uzlet socijaldemokrata, takođe ukazuje Blumberg, podupire njihov kandidat za kancelara koji je najpopularniji među pretendentima za naslednika Angele Merkel.
Prema anketi Insa rađenoj između 16. i 20. avgusta, podrška CDU-CSU pala je za tri na 22 odsto, čime su izjednačeni sa socijaldemokratama koje su dobile dva odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Rast od jedan odsto su zabeležili liberali iz Stranke slobodne demokrate na 13 odsto, dok su Zeleni pali za jedan na 17 odsto.
Sa svim ispitivanjima javnog mnjenja koja ukazuju na mogućnost da konzervativci izgube vlast, Merkel se u subotu, 21. avgusta, uključila u kampanju i pozvala svoju stranku da stane iza Lašeta, čija se kampanja takođe suočava s kritikama unutar bloka CDU-CSU.
Merkel u kampanji
Kandidat za naslednika Merkel u subotu je skupom u Berlinu počeo zvaničnu kampanju usred zabrinjavajućeg pada u anketama, u pratnji kancelarke koja je pozvala birače da produže vladavinu te stranke, navodi Asošiejtid pres (Associated Press).
Merkel je 2018. najavila da neće tražiti peti mandat kancelarke, pošto je na izborima godinu dana ranije njen konzervativni blok dobio 32,9 odsto glasova. Četiri godine ranije, 2013, njemački konzervativci su osvojili 41,5 odsto glasova, što je bio njihov najbolji rezultat pod Angelom Merkel.
Lašet je centristička figura u kalupu Merkel, ali, ukazuje AP, izgleda da nije nadahnuo birače niti zadivio ljude kako je rešavao problem s velikim poplavama koje su prošlog meseca pogodile njegovu pokrajinu Severnu Rajnu-Vestfaliju.
Mada je Lašet odbio da komentariše rezultate nedavnih anketa, njegov rival za nominaciju za naslednika Merkel na mestu kancelara pokazao je znake nestrpljenja s kampanjom konzervativaca, Unije. U borbi za nominaciju konzervativaca Lašet je u aprilu pobedio Markusa Zedera (Markus Soeder), lidera CSU-a.
Na skupu u subotu, Zeder je naglasio da pobeda desnog centra nije osigurana i ocenio da se Unija suočava s najtežom kampanjom od 1998. kada je tadašnji kancelar Helmut Kol (Kohl) izgubio vlast. On je rekao da ga ne interesuje da bude u opoziciji, ali i poručio Lašetu da može da se osloni na njegovu podršku. Lašet je nedavno odbacio spekulacije da bi mogao da prepusti nominaciju Zederu.
Merkel, koja je navela da se namerno klonila kampanje otkad je prepustila liderstvo strankom pre skoro tri godine, istupila je da lično podrži Lašeta. "U preostalih 35 dana, vredi se boriti svakog sata da CDU i CSU budu snažni u parlamentu, da vodimo Njemačku u dobru budućnost i s, naravno, Arminom Lašetom kao budućim kancelarom."