- Trenirao sam kao klinac. U Beogradu nije bilo srednje teološke škole, islamske, pa sam nastavio školovanje u Sarajevu. Nastavio sam da treniram u FK Sarajevo, dobro smo napredovali, bilo smo na kraju prvenstva Jugoslavije za juniore u finalu sa Zvezdom. Cvetković, tadašnji sekretar, rekao je tada mom ocu (Hamdija Jusufspahić, bio je počasni reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije i dugogodišnji beogradski muftija, prim. nov.) i meni da, kao beogradsko dijete, treba dođem u Zvezdu, da me čeka dres...

 

Na narednom raspustu sam trenirao s njima, misleći da ću to sa svojom generacijom, međutim, u svlačionicu ulaze Dragiša Binić, Piksi... Mislio sam da sam pogriješio svlačionicu. Onda su me poveli u Zrenjanin na utakmicu protiv Proletera, ali nisam smio da igram zvanično za Zvezdu, jer sam bio registrovan u klubu u Sarajevu. Tako sam, da bih igrao i da bi vidjeli kakav sam na terenu, dobio dres s prezimenom Janković. Izađemo na teren, ali jedan poslastičar, koji je poznavao mog oca i mene, kad me je vidio, počeo je da viče: "Mustafa, Mustafa..." Tako da su me sklonili iako mi je trener rekao da sam dobro igrao poluvrjeme - naveo je on.