Cafe.ba
Za vaš uređaj je dostupna aplikacija
Instaliraj

Radisavljević : U Beogradu je sve manje ćirilice, a ijekavice nema

Regija

Izvor: Nezavisne novine     05.09.2016 u 09:19 h 0

Radisavljević : U Beogradu je sve manje ćirilice, a ijekavice nema

Da se ne lažemo, lepo je dobijati nagrade, jer je to znak da je neko primetio vaš rad i shvatio da niste iz roda trutova, već iz roda pčela. Posebno mi je drago što mi je nagrada uručena u predivnom manastiru Gomionica, gde se školovao Petar Kočić i gde se njegov otac Jovan, kao udovac, zamonašio i postao iguman. Kazao je Zoran Hr. Radosavljević u intervjuu za "Nezavisne" nakon što mu je u manastiru, na četrdesetak kilometara od Banjaluke, za životno djelo uručena književna nagrada "Pelagićev runolist".


Nagradu dodjeljuju Književna zajednica "Vaso Pelagić", koja ove godine obilježava dvadesetogodišnjicu postojanja, i Zavičajno društvo "Zmijanje", organizator manifestacije "Kočićev zbor".

Zoran Hr. Radisavljević (1952) rođen je u Raški. Završio je studije jugoslovenske književnosti i srpsko-hrvatskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ovaj višestruko nagrađivani pjesnik i publicista, koji se, između ostalih, okitio nagradama "Zlatni beočug" i "Povelja Jovana Skerlića", do sada je napisao šest knjiga pjesama i nekoliko knjiga razgovora koje je radio kao višedecenijski novinar kulturne rubrike dnevnog lista "Politika".

NN: Po čemu je za Vas poseban "Pelagićev runolist"?

RADISAVLJEVIĆ: Nagrada nosi ime "Pelagićev runolist", a runolist - veoma je retka biljka, malo je ima u čitavoj Evropi. Može se naći samo na veoma nepristupačnim terenima, iznad 2.000 metara nadmorske visine. U Srbiji je ima na Kopaoniku, Tari i Mučnju, a ovde, u Bosni i Hercegovini, koliko znam, na Dinari, Šatoru i Klekovači. Cvet podseća na lavlju šapu, pa otuda latinski naziv Leontopodium alpinum. Biljka se zove i Jagodina suza, a legenda kaže da je čobanica Jagoda izgubila ovce u planini, gorko plakala, i gde god je njena suza pala - iznikao je cvet runolista. Pošto je cvet iznikao iz suza - on se ne bere. Ostaje u prirodi, kao okamenjena suza, koja opominje. Cvet runolista, u ovim surovim okolnostima, namenjen je piscima koji seju po kamenu, a nešto, ipak, nikne i procveta.

NN: Rekli ste da su Vam Pelagić i Kočić braća...

RADISAVLJEVIĆ: Volim Kočića i Pelagića, doživljavam ih kao svoju stariju braću, ništa nas ne razdvaja, isto mislimo. I ništa njihova negdašnja okupacija nije bila veća od ove naše današnje. Ništa se nije promenilo, i mi danas živimo u okupiranim zemljama. Pelagićev "Narodni učitelj" biblija je zdravog života i izlečenja Srba od uranijumskih bombi NATO pakta. Trebalo bi je stalno preštampavati. U biografiji piše da je Pelagić umro u Požarevcu, a on je skončao u Zabeli, u zatvoru. Pre toga, na zahtev mitropolita Mihaila (1893), Pelagića su proglasili duhovno bolesnim i strpali ga u ludnicu. Slična sudbina zadesila je i Petra Kočića, pisca koji u srpskoj književnosti nije dobio mesto koje mu pripada i koga je, u jednom trenutku, vlast, takođe, strpala u ludnicu.

NN: Ko su današnji okupatori ili, bolje reći, ko je "veliko uvo", kako glasi naziv jedne Vaše pjesme?

RADISAVLJEVIĆ: Svi to dobro znamo, Amerika i zemlje zapadne Evrope. A u pesmi "Veliko uvo" stoji da su to silnici koji vešaju Srbiju (podrazumeva se i Republiku Srpsku), otkidaju nam Kosovo i Metohiju, zatiru seme i poništavaju istoriju. Oni imaju velike uši, pokvareni su i sposobni, zli i uspešni.

NN: Koliko je takvo vrijeme naklonjeno poeziji?

RADISAVLJEVIĆ: Naše vreme ne mari za kulturu. Nije, dakle, naklonjeno ni poeziji ni pesnicima. Književni časopisi se gase, nestaju jedna po jedna izdavačka kuća. A i one koje opstaju - knjige pesama nerado objavljuju, jer to nije komercijalna roba na kojoj može da se zaradi kao na svetskim ljubićima i krimićima. Umetnost nikoga ne zanima. Forsira se lažna, soroševska umetnost, ono što je antiumetnost, kako bi se marginalizovala i poništila prava umetnost. Umesto štafelajnog slikarstva - forsiraju se instalacije. I izlaganje sopstvenog tela - proglašava se umetnošću.

NN: Jedan ste od rijetkih novinara koji obraćaju pažnju na kulturne prilike sa ove strane Drine. Koliko je u "književnom Beogradu" prisutna ijekavska struja srpskoga jezika?

RADISAVLJEVIĆ: Gledao sam, kao novinar, da pokrijem celokupni srpski književni prostor, i ekavce i ijekavce, i one što pišu ćirilicom i one što pišu latinicom. Srpski pisci u Banjaluci podjednako su mi važni kao pisci iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Kraljeva... Kao što su mi podjednako važni pisci iz Hercegovine, Trebinja, Bileće, Gacka... Isto su mi tako važni i srpski pisci iz Podgorice i Pive, oni koji se nisu pocrnogorčili. A u Beogradu je sve manje ćirilice, a ijekavice nema.

NN: Da li je u Vašem slučaju književnost više pomogla novinarstvu ili je bilo obrnuto?

RADISAVLJEVIĆ: Novinarstvom se bavim četiri decenije, to mi je hleb, pisanje je moja privatna stvar. Mislim da mi je iskustvo iz novina bilo dragoceno u pisanju pesama.

NN: Kakvo je Vaše mišljenje o zbivanjima u Republici Srpskoj?

RADISAVLJEVIĆ: U Dejtonu, neopreznošću srpskih političara, Republika Srpska je ostala bez Sarajeva, da ostale etničke teritorije Srba i ne pominjemo, i presečena na tri dela, ustupanjem Goražda i Brčkog. Uprkos svemu, moramo se boriti za Republiku Srpsku, jer je to - za Srbe - jedina tekovina poslednjeg rata, kada su Srbi, prvi put, obeležili svoju državnu teritoriju sa druge strane Drine. Sve ostalo bila je međunarodna trgovina, u kojoj su učestvovali i naši političari.


Pratite Cafe.ba putem aplikacija za Android i iPhone i društvenih mreža FacebookTwitter.

Komentari
Ostavite komentar
Svako širenje mržnje na portalima zakonski je kažnjivo.
Komentari koji sadrže vrijeđanje, psovke, i vulgarane riječi biće izbrisani.


× Početna Najnovije Najčitanije Vijesti Sport Magazin Nauka i tehnologija Zvijezde i tračevi Muzika Film i TV Auto moto Lifestyle Zabava Gradovi Tekstovi pjesama Oglasi