Cafe.ba
Za vaš uređaj je dostupna aplikacija
Instaliraj

ZAŠTO SU BRITANCI REKLI NE Ovo su glavni razlozi glasača za Bregzit

Svijet

Izvor: Blic     25.06.2016 u 09:22 h 0

ZAŠTO SU BRITANCI REKLI NE Ovo su glavni razlozi glasača za Bregzit
FOTO: pixabay.com

Većina Britanaca, istina tijesna, glasala je za izlazak iz EU, što je izazvalo nemalo iznenađenje širom svijeta i pitanje šta je glasače


Ono što je počelo kao kap ubrzo je postalo stabilan tok i završilo kao poplava. Javnost je bombardovana upozorenjima o tome kako će postati siromašniji ako glasaju za napuštanje EU, ali na kraju glasači nisu poverovali u to i mislili su da je to cijena koju vrijedi platiti. 

Vodeći eksperti CBI, MMF, OECD, IFS su se udružili u tvrdnjama da će ekonomski rast biti oslabljen, nezaposlenost će se povećati, funta bi mogla naglo da opada, dok bi britanska poslovanja postala potpuno nezaštićena. 

Banka Engleske je pomenula mogućnost recesije, dok Trezor tvrdi da će biti primorani da povećaju porez na dohodak i smanje dosadašnje troškove za zdravstvo, škole i vojsku. 

Kao da to nije bilo dovoljno, predsjednik Obama je predložio da Velika Britanija bude na "začelju" da bi obezbijedila sprovođenje trgovinskog sporazuma sa SAD, dok je visoki zvaničnik Evropske unije Donald Tusk mišljenja da se Britanija nalazi na kraju lanca zapadne političke civilizacije. 

Činjenica da je javnost tako lako odbacila savjete stručnjaka ukazuje na nešto više od same pobune protiv establišmenta. To sugeriše da se daleko više ljudi osjetilo zapostavljenim i zaobiđenim i da ih je petodecenijska korist koju je trebalo da osjete kroz saradnju sa EU zaobišla. 

Zdravstvo dobija "injekciju" od 350 miliona funti 

Tvrdnja da bi se napuštanjem EU oslobodili 350 miliona funti nedeljno više da se uloži u zdravstveni sistem je vrsta političkog slogana koji je predstavljao san kampanje za izlazak iz EU: udarac, lako razumljiv i atraktivan glasačima različitih uzrasta i političkih uverenja. 

Ne čudi što su pripadnici struje za odlazak iz EU igrali baš na tu loptu. 

Do ovih brojki se došlo pomoću suma koje su sporne od strane komiteta Trezora i opisani su kao potencijalno zavaravajući od strane organa Britanske statistike. 

Anđela Igl, aktivistinja koja je bila za ostanak u EU je rekla protivnicima da "ne šire neistine", ali ankete su pokazale da je postala najzapaženija figura kampanje i da većina vjeruje da novac predat u EU bi trebalo da se potroši u Velikoj Britaniji. 

U tom smislu, ovaj primjer služi kao snažna ilustracija zbog čega bi Velikoj Britaniji bilo mnogo bolje izvan EU. 

Pitanje migranata 

Iako nisu dosta prostora posvetili pitanju imigracije, opcija za napuštanje EU odigrala je potez za koji su znali da im je adut koji je uglavnom uvijek urodio plodom. 

Ova tema postavlja šire pitanje od nacionalnog i kulturnog identiteta, koji odgovara struji za odlazak iz unije i ostavlja jaku poruku glasačima, naročito onim sa nižim novčanim prihodima. 

Rezultat govori u prilog tome da su brige oko nivoa migracija u Velikoj Britaniji u poslednjih 10 godina, kao i njihov uticaj na društvo, i šta bi se moglo desiti u narednih 20 godina, mnogo jače doživljen nego što se pretpostavljalo. 

Što je najvažnije, sugerisan je glavni argument struje za izlazak, a to je da Velika Britanija ne može da kontroliše broj ljudi koji dolaze u zemlju dokle god se nalazi u EU.  

Turska je bila ključno oružje u arsenalu opcije za izlazak i, iako se tvrdi da Velika Britanija ne bi bila u stanju da zaustavi ulazak Turske u EU, je čvrsto negirano. Postoji dosta neizvjesnosti po ovom pitanju, kojima govori u prilog trenutna migrantska kriza u Evropi. 

Jezik i slike koje je koristila kampanja pristalica za izlazak iz EU nailazio je na kritike i povećao je tenzije između Konzervativne partije koja je predvodila opciju za izlazak iz unije, Faražovog UKIP "putujućeg cirkusa" i odvojnih pripadnika opcije za napuštanje EU. 

Ali njihove različite poruke su odjeknule zahvaljujući tvrdnji da je glas da se napusti EU životna prilika da se preuzme kontrola i afirmiše nacionalni suverenitet. 

Premijer je izgubio uticaj u javnosti 

Dejvid Kameron je možda osvojio vodeću poziciju u jednom liderskom takmičenju, pobjedio je na jednim opštim izborima i na dva referenduma u ​​poslednjih deset godina, ali izgleda da ga je sreća napustila. Stavljajući sebe na čelo kampanje za ostanak i stavljajući akcenat na pitanje povjerenja, on je uložio svoju političku budućnost i lični ugled, za koji je mislio da će uticati na rezultat referenduma. 

Pošto je toliko toga uložio da obezbijedi fundamentalnu promenu u odnosu Velike Britanije i EU, bilo je neizbežno da će ustupci koje je činio prthodnih devet mjeseci pregovorajući biti odbačeni od strane euroskeptika u njegovoj stranci. 

Rezultati referenduma su ipak posljedica mnogo dubljeg problema. Kameron stalno potencirao na tome da ni jednu opciju ne treba isključiti u slučaju ako ne dobije ono što želi, pokušavajući da ostvari cilj Velike Britanije da ostane na putu reformi za koje je vjerovao da su skromne u najboljem smislu i objećavajuće. 

Tokom procesa, on se našao u suprotnosti sa mnogim konzervativcima koji se nikada nisu sasvim pomirili s njegovom odlukom napravi koaliciju poslijeizbora 2010. godine i kompromisima koje je pravio. 

Nepodesan za pridobijanje laburističkih pristalica, premijer nije bio u stanju da ubedi dovoljno neodlučnih birača da mu daju podršku. 

Laburistička partija nije uspjela da ostvari kontakt sa glasačima 

Kampanji pristalica koji su zagovarali ostanak u EU bili su neophodni glasovi simpatizera Laburističke partije da bi dobili referendum, a činjenica da nisu odigrali potez biće predmet dugog "posmrtnog" raskola unutar opozicije. 

Devedeset procenata poslanika Laburističke partije je podržavalo ostanak u EU, ali su loše procijenili raspoloženje svojih pristalica. Kada su shvatili da nešto nije u redu tokom kampanje, bilo je prekasno da se uradi bilo šta po tom pitanju. 

Uprkos angažavanju "velikih faca" koje su govorile o prednostima ostanka u EU, kao što su Gordon Braun i Sadik Kan, kao i tvrdnji da će biti potrebna dalja kontrola imigracije, nije moglo mnogo da se učini da bi se glasači motivisali da glasaju za ostanak. 

Iako je Alan Džonson vodeći laburista zadužen za kritiku, vrlo je vjerovatno da Džeremi Korbin snositi najveći dio krivice. 

Kritičari su složni da je njegova mlaka podrška EU koja se provlačila kroz cijelu kampanju i njegov "vapaj za Evropom" jednostavno nisu animirali dovoljan broj glasača. 

"Velike zverke": Boris Džonson i Majkl Gouv 

Oduvijek smo znali da će dobar dio britanskih ministara podržati Bregzit, ali je kap koja je presudila bila porška Majkla Gouva, ministra pravde i Borisa Džonsona, predvodnika kampanje za napuštanje unije i bivšeg gradonačelnika Londona. 


Njih dvojica su vješta raspoređeni, Boris Džonson u ulozi vojnika pešadijca je prešao cijelu zemlju lobirajući za napuštanje unije, dok je Gouve preuzeo veliki teret pomažući u sastavljanju post-Bregzit manifesta i predstavljajući program opcije za odlazak u debatama na Bi-Bi-Siju i Skaj njuzu. 

Ne treba zaboraviti ni Najdžela Faraža, oličenje evroskepticizma u Velikoj Britaniji, koji je takođe odigrao ključnu ulogu na terenu i motivisao pristalice njegove stranke i brojne druge da izađu na izbore. 

Stariji glasači su glasali za izlazak 

Iako će stručnjaci do detalja analizirati odziv birača u narednim danima i nedjeljama, podaci govore u prilog da je većina starijih birača glasala za izlazak iz unije naročito na jugu, jugozapadu, Midlandsu i severoistoku. 

Ljudi što su stariji imaju veću potrebu da izađu na glasanje tako je na izborima 2015. bilo 78 procenata glasača starijih od 65 godina, u poređenju sa 43 procenta starosti između 18 i 24 godine i 54 procenta od 25-34 godine starosti. 

Istraživanju pokazuje da je podrška za Bregzit bila je znatno veća među stanovništvom starosti 55 i više godina nego među mlađim starosnim grupama. Tri od svakih pet birača starijih od 65 godina rekli su da žele da odu. 

I mlađi birači su takođe podržali Bregzit širom Engleske i Velsa. Veliki generacijski jaz koji je vidljiv na uzorku glasača je samo jedan od mnogih razloga zbog kojih je ova opcija pobijedila na referendumu. 

Evropa je za Britance uvijek bila pomalo strana 

Odnos Velike Britanije i Evrope nikada nije bio jednostavan, a ni statičan. 

Bile su potrebne godine da se Britanci pridruže Evropskoj zajednici, a čak i tada, kada je posljednji put stavljen predlog na glasanje o pridruživanju 1975. godine mnogi su ga nevoljno podržali zbog ekonomskih razloga. 

Većina glasača se u međuvremenu predomislila, a njihova ambivalentnost se pretvorila u otvoreno neprijateljstvo. Skepticizam prema EU postoji decenijama među političarima i u velikom delu britanskih medija. 

Mlađe generacije generalno više zastupaju proevropske stavove, ali još ostaje da se vidi kako je izgledalo izjašnjavanje na referendumu po starosnim strukturama. 

Prilično je jasno iz kampanje je da se glas da se napusti EU izjava o nacionalnom identitetu zemlje, a to definiše ekonomsku i političku budućnost Velike Britanije.


Pratite Cafe.ba putem aplikacija za Android i iPhone i društvenih mreža FacebookTwitter.

Komentari
Ostavite komentar
Svako širenje mržnje na portalima zakonski je kažnjivo.
Komentari koji sadrže vrijeđanje, psovke, i vulgarane riječi biće izbrisani.


× Početna Najnovije Najčitanije Vijesti Sport Magazin Nauka i tehnologija Zvijezde i tračevi Muzika Film i TV Auto moto Lifestyle Zabava Gradovi Tekstovi pjesama Oglasi