Cafe.ba
Za vaš uređaj je dostupna aplikacija
Instaliraj

Revolucionar Mišel i genijalna ideja ili potpuno suprotno?

Fudbal

Izvor: B92     03.06.2016 u 14:36 h 0

Revolucionar Mišel i genijalna ideja ili potpuno suprotno?

Evropsko prvenstvo u Francuskoj 15. je u istoriji, a biće održano 56 godina poslije premijernog završnog turnira koje je takođe održano u zemlji vina i sira.


Međutim, poslijetačno dvije decenije i Šampionata u Engleskoj 1996. godine očekuje nas ogromna promjena u borbi za vladara Starog kontinenta. 

Put do velikog finala u Parizu biće teži nego ikada ranije zaslugom Mišela Platinija, posramljenog predsjednika Evropske fudbalske unije, na čiju je inicijativu broj učesnika povećan sa 16 na 24 nacionalna tima. 

Najbolji strijelac u istoriji evropskih šampionata je još u svojoj kandidaturi za mjesto prvog čoveka UEFA iznijeo tri ’revolucionarne’ ideje. Prva se odnosila na drastičnu promenu putanje klubova ka Ligi šampiona, druga na ovo čime se mi sada bavimo, dok će nam treća za četiri godine donijeti Evropsko prvenstvo u 13 gradova širom kontinenta. 

Sve tri usvojene su prostom većinom na inicijativu Škotske i Sjeverne Irske, samo su Njemci i Englezi bili protiv, a kako funkcionišu stvari u UEFA poslednjih godina dobro je da Mišel nije imao još koju. 

Ipak, ni to nije bilo dovoljno našem državnom timu da bude barem treći u kvalifikacijama i pokuša kroz baraž da prekine šesnaestogodišnji post. 

Spomenuta promjena biće četvrta tog tipa, a, iako fudbala nikada dosta, djeluje da neće biti učinkovita kao neke prethodne – prevashodno govoreći o kvalitetu same igre. 

Od prvog završnog turnira, nazvanog Evropski nacionalni Kup, 1960. u Francuskoj, pa Španije, odnosno Italije osam godine kasnije, u zemlju domaćina je poslijekvalifikacija stizalo osam ekipa – od kojih su se odmah formirali parovi četvrtine finala. 

Umjesto da se broj učesnika završnog turnira poveća kako se fudbal razvijao i rastao, dobri ljudi iz UEFA odlučili su da umjesto toga prošire kvalifikacije, kao i da ime domaćina te 1972. godine dobijemo tek po okončanju istih. Tako smo imali slučaj da Belgijanci ne budu u prilici gledaju svoj tim u sopstvenoj zemlji. 

Šta više, tada su kvalifikacije imale četvrtinu finala, poslije grupne faze, a pobjednici tih dvomeča odlazili su na EURO. 

Sva sreća pa je takvo stanje stvari trajalo samo još u Jugoslaviji četiri godine kasnije, prije nego što smo po prvi put gledali mečeve grupne faze, iako je broj učenika vraćen na prvobitnih osam. 

U Italiji 1980. osvajanje grupe značilo je direktan plasman u finale, a drugo ulazak u borbu za bronzu, da bi zatim u Francuskoj meč za treće mjesto bio ukinut, dok bi četiri najbolja tima ukrštanjem prvi sa drugim došla do polufinala. 

Dvanaest godina je prošlo, većih korekcija nije bilo, da bi pred Šampionat na Ostrvu doneta odluka po ugledu na Svjetsko prvenstvo. Napokon, broj učesnika je dupliran i podijeljen u četiri grupe, iz kojih se se po dva najbolja tima našla u borbi za polufinale. 

Pred ono što nas čeka u Francuskoj postavljeno je mnogo pitanja, a opšta bojazan jeste da EURO ne doživi sudbinu Lige šampiona – koja iz sezone u sezonu privlači sve manje pažne i izaziva daleko manje uzbuđenja, barem dok se ne stigne do same završnice. 

Na stranu to što fudbala nikada dosta i da je mnogo ’samo kad biju’, činjenično stanje jeste da će gotovo sigurno doći do pada kvaliteta, ali i gubitka intenziteta i specifične neizvjesnosti kada je EURO u pitanju. 

Stvaranjem ’puta šampiona’ i ’puta vicešampiona’ grupna faza elitnog klupskog takmičenja dodatno je izgubila na smislu, iako su se njoj najviše obradovali ’manji’ klubovi – uključujući i naše ’siromahe’. Ipak, sada oni najveći i najkvalitetniji još manje moraju da se pomuće kako bi se domogli nokaut faze, a poseban oksimoron predstavlja to da je sada teže izboriti plasman u grupnu fazu Lige Evrope. 

Iako se na Evropskom prvenstvu, kao uostalom i na Mundijalu i ostalim nacionalnim takmičenjima, u grupi igra jednokružan sistem – nema sumnje da će proširenje otvoriti još veću mogućnost za kalkulisanje. Svjedoci sličnih, sramnih situacija bili smo nekoliko puta kroz istoriju, kada je prostor za manevrisanje bio još manji, pa nema previše razloga da se nadamo da će sada biti drugačije. 

Daleko od toga da oni ’manji’ ne zaslužuju priliku da se izbore za mjesto među najboljima i pokušaju da učine ono što je pošlo za nogom Grcima početkom milenijuma. Ali bi, isto tako, Evropsko prvenstvo trebalo da bude smotra najboljih, najkonzistentnijih i najkvalitetnijih selekcija.


Pratite Cafe.ba putem aplikacija za Android i iPhone i društvenih mreža FacebookTwitter.

Komentari
Ostavite komentar
Svako širenje mržnje na portalima zakonski je kažnjivo.
Komentari koji sadrže vrijeđanje, psovke, i vulgarane riječi biće izbrisani.


× Početna Najnovije Najčitanije Vijesti Sport Magazin Nauka i tehnologija Zvijezde i tračevi Muzika Film i TV Auto moto Lifestyle Zabava Gradovi Tekstovi pjesama Oglasi