Connect with us

Lifestyle

Smokva – riznica zdravlja

Published

on

Smokva (ficus carica) je poznata još iz biblijskih priča. Po spisima i crtežima može se zaključiti da se smokva još u antičko doba koristila za ishranu, čak su joj zbog lekovitog svojstva pripisivane i mitske osobine. Stručnjaci se i danas slažu da je „tajna zdrave mediteranske ishrane“ ne samo u ribi, maslinama, grožđu, voću i povrću nego i u smokvama.

Smokva je drvenasta biljka i procenjuje se da postoji oko 800 sorti smokava. Listovi su zeleni ili tamnozeleni, nepravilno usečeni. Od kruškastih cvetova nastaju sočni plodovi puni sitnih koštica.

Smatra se da smokva potiče iz Turske i severne Indije, a najviše se gaji u oblasti Sredozemnog mora (Mediterana) i u toplim krajevima Amerike i Brazila. Osetljiva je na mraz i niske temperature.

Šta sve ima u smokvi?

Smokva sadrži malo kalorija (100 grama sveže oko 40, a suve oko 200), ali dosta korisnih sastojaka potrebnih ljudskom organizmu, pa je treba davati i deci za ishranu ili kao desert.

Da je smokva zdrava za ishranu – potvrđuju i savremena istraživanja. Plod smokve bogat je: prirodnim šećerima, vitaminima, mineralima i oligo-elementima, ali i vlakanima i raznim eteričnim uljima.

Navodimo samo neke sastojke smokve: polifenoli, beta karoten, biljne masti i ulja, vitamini (A, B1, B5, B9, B12, C, E i P), metali u potrebnim mikrokoličinama (bakar, gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum i mangan), fosfor, selen, enzimi i razni oligoelementi.

Šta sa smokvom?

Za ishranu i kao lek koristi se svež ili osušeni plod, sok, vino, list (za pripremanje čaja i obloga), ali i kora drveta.

Smokva je dostupna na našem tržištu kao sveža od jula do septembra, a suva se može naći i koristiti tokom cele godine. Smokve se mogu duže držati sveže u frižideru, a i posle zamrzavanja ne gube mnogo svojih osobina.

Od davnina se smokva koristi u kozmetici ili kao lek za kožna oboljenja (npr. za bradavice). Sok od smokve ima antiseptičko, fungicidno i dezinfekciono dejstvo i koristi se u vidu premaza ili obloga.

U “orijentalnim kuhinjama” smokva se koristi kao prilog uz jela:

pire od smokve sa dodatkom vanile
tajlandska pileća salata sa smokvama, dinjom, lukom i krastavcem
smokve sa rikota sirom, medom i raznim začinima
tortilje sa prelivima od smokve, šunke, gorgonzole i luka
ruzmarin piletina sa smokvom, sokom od pomorandže i pršutom
Lekovitost

Još su naši preci koristili smokvu za sledeće bolesti i tegobe, a savremena medicina to i potvrđuje:

afrodizijak, protiv impotentnosti i neplodnosti
povoljna dejstva kod nekih vrsta raka
problemi sa organima za varenje
problemi sa organima za disanje
za smanjenje prekomerne težine i gojaznosti
kardiovaskularni problemi
poboljšanje koncentracije i pamćenja
lečenje depresije i problema sa nervima, nesanicom i nervozom
Navodimo još neke bolesti i tegobe kod kojih smokva može pomoći:

bolovi u mišićima
bradavice i kožne bolesti (sok zelene smokve kao premaz ili obologa)
gliste i crevni paraziti, gljivice (sok kao premaz)
grčevi u stomaku
dijabetes (čaj), dijareja, žuljevi i kurje oči (sok kao premaz)
za normalan rast, za nadoknadu izgubljene energije
može se koristiti kao diuretik
održava krvne sudove
popravlja raspoloženje
problemi sa kostima i zubima i osteoporoza
problemi sa trigliceridima u krvi
protiv celulita protiv starenja
protiv stresa
problemi u trudnoći i tokom dojenja
razne infekcija
ubod i ugriz insekata (obloge)
upala grla
umor
uganuća i istegnuća
Zaključak

Sveže, sušene smokve, slatko i džemovi, kao i drugo voće, treba često koristiti u ishrani ne samo kada je post ili slava.

Popularno