Propagandni NATO snimak o Kosovu skriva neke neprijatne istine (VIDEO)

Novi i neobično tempiran NATO video snimak oslikava laskavu i potpuno prevarantsku sliku misije vojnog saveza na Kosovu, srpskoj pokrajini koju je okupirao 1999. godine, a koja sada sebe predstavlja kao nezavisnu državu.

FOTO: intermagazin.rs


Ono što NATO želi da opšta javnost veruje je da nije imao izbora nego da interveniše 1999. godine, jer su se „kosovske albanske snage“ borile protiv „politike etničkog čišćenja“ predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, koji „nije bio zainteresovan za mirno“ rešenje.




 


„Sukob je stvorio tešku humanitarnu krizu, pretio je stabilnosti i bezbednosti regiona, pa je i intervencija NATO-a bila neophodna“, kaže zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za operacije Džonatan Pariš u jednom trenutku na videu snimku, objavljenom prošlog petka.


Parišove fantazije nemaju skoro nikakve veze sa stvarnom istorijom, u kojoj je NATO napao tadašnju Jugoslaviju kršeći svoje i UN povelje. „Mirno rešenje“ koje je Alijansa predložila zapravo je bio ultimatum koji je zamišljen da bude odbačen. 78-dnevna vazdušna kampanja koja je usledila, vođena je u ime „Oslobodilačke vojske Kosova“ (OVK), vojne organizacije etničkih albanskih militanata, a koju su čak i SAD u jednom trenutku smatrale teroristima. Rat je završen dogovorenim primirjem i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN-a, koja je garantovala teritorijalni integritet Jugoslavije uz međunarodnu mirovnu misiju – Kosovskih snaga (KFOR).


Upravo je OVK imala politiku „etničkog čišćenja“, ubijanja i proterivanja većine nealbanaca u pokrajini, palenja i pljački njihovih imanja, ostavljajući uništene crkve i opustošena groblja. Iako NATO kaže da je mandat KFOR-a da „nepristrasno obezbedi sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve stanovnike Kosova“, u praksi snage saveza uglavnom posmatraju kako OVK sprovodi svoju vladavinu terora.


Kada je KFOR preuzeo da radi svoj posao, trebalo je da zaštiti nekoliko preostalih Srba u raštrkanim enklavama, okruženim bodljikavom žicom i pod stalnom pretnjom albanskog nasilja. Jedna od takvih enklava je Gračanica, gde je NATO našao srpskog vlasnika restorana koji recituje svoje stihove.




2007. godine, tadašnji komandant KFOR-a, francuski general po imenu Havier de Marnhak, zapravo je rekao da će etničke tenzije na kraju imati „biološki kraj“ jer ovi preostali Srbi umiru od starosti.


Možda je svrab malo ubrzao proces, kada je u martu 2004. godine, propagandista OVK lansirao priču o Srbima koji su navodno utopili nekoliko albanskih mališana u reci, pokrenuvši trodnevno divljanje oko 50.000 Albanaca širom pokrajine. Uz nekoliko časnih izuzetaka, trupe KFOR-a nisu učinile ništa da zaustave pogrom. U NATO videu se to takođe ne pominje, mada to sugeriše da je KFOR dobro upućen u „kontrolu gomile i nereda“ pokazujući snimke sa vežbe.


Nakon skoro osam minuta video zapisa, napokon postoji trenutak istine – prikaz državne zastave Albanije, sa crnim orlom na crvenoj podlozi, umesto lažnog plavo-žuto-belog transparenta stvorenog za jednako lažno „nezavisno“ Kosovo od strane NATO gospodara 2008. godine.


Nelegalna intervencija NATO-a na Kosovu zapravo je trajno destabilizovala Balkan, o čemu svedoči naknadna pobuna etničkih Albanaca u sadašnjoj Severnoj Makedoniji. Njegovo razmrsivanje međunarodnog prava takođe je prouzrokovalo probleme u Evropi i drugde u svetu.


Ipak, postojanje KFOR-a nije posledica ničega od toga, već NATO-ovom opiranju da napusti region za koji smatra da je osvojen. Dodatno frustrirajući njegov 20-godišnji napor predstavlja trajno odbijanje Srbije da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Pri tome Beograd podržavaju Rusija, Kina i otprilike polovina svetskih vlada, što predstavlja dve trećine svetskog stanovništva.




 


Gledajući kako NATO motivacionim govorima razgovara sam sa sobom, jedno pitanje me neće ostaviti na miru. Zašto sada? Stvarna godišnjica misije KFOR-a bila je u junu, godišnjica rata u martu, a 15. novembar uopšte nije važan datum. Osim, naravno, samo nedelju dana pre toga, francuski predsednik Emanuel Makron je saopštio da je NATO „moždano mrtav“, te je doveo u pitanje korisnost vojnog saveza.


Iako je video sigurno pravljen duže od jedne nedelje, ne bih se iznenadio da je njegovo objavljivanje požurilo da NATO da nešto što bi moglo da se suprotstavi Makronovom narativu. To bi mogla biti gomila laži, ali to je pored svega, publika za koju je namenjen, da je željno pojede.


Pravo oružje NATO-a nikada nisu bile bombe, tenkovi ili čizme na zemlji, već upravljanje percepcijama. Ljudi koji stoje iza te kolosalne prevare, jednostavno moraju da nastave da spinuju, da se jednog dana njihovi tragovi ne bi probudili i shvatili da su bili. Tako oni lete na „izvrsnosti“, „ruskim pretnjama“ i „miru i demokratiji“, i svetloj budućnosti u raznim zajednicama koje su sve samo ne to, u nadi da će dim i ogledala* nastaviti da rade sve dok se nezgodne istine ne susretnu sa svojim „biološkim krajem“.


*Dim i ogledala su klasična tehnika iluzija koja čini da entitet lebdi u praznom prostoru

Pratite Cafe.ba putem aplikacije za Android, iOS i društvenih mreža Facebook, Twitter i Instagram