Mnogo izazova na putu ka zdravoj životnoj sredini

Ako bi trebalo da izdvojim nešto po čemu je Srbija u regionu specifična i predstavlja primer dobre prakse, to bi moglo biti rodno odgovorno budžetiranje, koje smo uveli u javne finansije još 2015. godine

FOTO: kabinest ministarke

Cvet feniks, srpska ramonda (Ramonda serbica), s osobinom da, i kada izgleda kao da je potpuno uvenuo, u dodiru s vodom ponovo nastavlja da cveta – odabran je da bude simbol prvog Dobrovoljnog nacionalnog izveštaja o napretku Srbije u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, koji će danas biti predstavljeni u Njujorku. Obnovljivost i održivost, na koju slikovito ukazuje srpska ramonda, u suštini je svih ciljeva zacrtanih u Agendi 2030, čiji je moto da niko ne zaostane. Sedamnaest ciljeva održivog razvoja (COR) pokrivaju širok spektar izazova, od borbe protiv gladi i siromaštva do obezbeđivanja pristojnih uslova za rad i važnosti zaštite prirode, a ovo je prvi put da Beograd na Ist riveru predstavlja rezultate postignute na tom planu. „Politik”, kao jedini medij iz ovog dela Evrope koji je postao član globalne Medijske inicijative za COR Ujedinjenih nacija, ovog meseca čitaocima predstavlja COR broj 17, koji nazivaju i svojevrsnom kičmom Agende 2030: partnerstvo za ostvarivanje ciljeva. Budući da je u Vladi Srbije za koordinaciju napretka zemlje na ovom polju zadužena prof. dr Slavica Đukić Dejanović, a upravo ona će danas predstaviti izveštaj o napretku, pitamo je koliko uopšte prosečan građanin Srbije razume važnost Agende 2030.


„Čini se da kada prosečnom građaninu Srbije kažete Agenda 2030 ili ciljevi održivog razvoja, ti izrazi su za njega daleki, više apstraktni. Ali, kada damo konkretne primere i objasnimo da je ovde u stvari reč o tome da, na primer, treba da pijemo bezbednu, nezagađenu vodu, da imamo bolju zdravstvenu zaštitu i pravo na dostojanstven rad, onda to postaje razumljivije i jasnije”, objašnjava ministarka Đukić Dejanović za „Politiku”.


Ujedinjene nacije ovog meseca u fokus pažnje stavljaju važnost COR broj 17, to jest partnerskog delovanja radi ostvarenja ciljeva održivog razvoja. Kako biste vi ocenili njegovu važnost?


Cilj 17 je zapravo suština razlike između milenijumskih ciljeva, koji su prethodili ciljevima održivog razvoja, i same Agende 2030, zato što su milenijumski ciljevi bili koncipirani tako da vlada bude pokretač čitavog niza aktivnosti, dok je suština COR da vlade budu obavezne da – na putu ostvarenja svih 17 ciljeva i svih 169 potciljeva – uključe sve subjekte društva i razvijaju partnerske odnose. Tu se misli na nevladin sektor, privredne subjekte, akademsku zajednicu, medije, ali i pojedince. Rekla bih i da cilj 17, na izvestan način, objedinjuje sve druge ciljeve.


A koliko je on ostvaren u Srbiji?


Na nacionalnom nivou je COR 17 počeo da funkcioniše, ali imamo i usko grlo kad je u pitanju njegovo ostvarivanje, i to najpre na nivou jedinica lokalne samouprave. Povezanost donosilaca odluka u gradovima i opštinama s nevladinim sektorom i privrednim subjektima još uvek nije dovoljna i u tom pravcu ćemo usmeriti naše buduće aktivnosti.


Budući da se danas u UN predstavlja izveštaj o napretku Srbije u ostvarivanju ciljeva iz Agende 2030, možete li da iznesete svoje glavne utiske o njegovom sadržaju? Koliko je Srbija napredovala?


Ako bi trebalo da izdvojim nešto po čemu je Srbija u regionu specifična i predstavlja primer dobre prakse, to bi moglo biti, recimo, rodno odgovorno budžetiranje koje smo uveli u javne finansije još 2015. godine. Rodno odgovorno budžetiranje predstavlja primenu rodne analize na javne budžete, to jest sagledavanje efekata raspodele budžetskih sredstava na živote žena i muškaraca. Ovde se ne radi o posebnim budžetima za žene i muškarce, već o tome da postojeća preraspodela sredstava odgovara potrebama žena i muškaraca u jednoj zajednici. Do kraja 2020. godine svi budžetski korisnici na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou biće obavezani da primenjuju principe rodno odgovornog budžetiranja, to jest da prilikom analize budžeta i definisanja prihoda i rashoda uzmu u obzir rodnu perspektivu. Pomenula bih i indeks rodne ravnopravnosti koji smo uveli 2016. godine kao jedina zemlja van EU, a prošle godine smo drugi put izradili ovaj indeks. Ovaj instrument meri rodnu ravnopravnost na skali od 1 do 100 u oblasti rada, novca, moći, zdravlja, znanja i vremena koje odvajamo za porodicu i društvene aktivnosti. Za dve godine smo napredovali i u poređenju s evropskim prosekom napravili smo veći pomak između dva izveštajna perioda.


A u kojoj oblasti je moguće napraviti najveći napredak? Gde smo najsporiji?


Čini se, kada je u pitanju polje ekologije, da postoji mnogo izazova na putu ka zdravoj životnoj sredini. Ono što raduje jeste da mladi širom sveta, pa i mladi u Srbiji, imaju više osećaja za temu ekologije i zdrave životne sredine, a oni će uskoro biti nosioci ovih aktivnosti i u svojim porodicama i na nivou zajednice i države. Tu ih svakako treba podržati i dalje ohrabrivati.


Koliko su COR komplementarni sa pretpristupnim pregovorima koje Srbija vodi s Evropskom unijom?


Ukoliko postoji neki faktor koji ubrzava proces ostvarenja ciljeva održivog razvoja, onda je to u slučaju Srbije svakako ono što smo uradili na putu evrointegracija. Proces pristupanja Srbije EU i napredak ka ostvarivanju ciljeva održivog razvoja sadržanih u Agendi 2030 su neodvojivi.


Spomenuli ste da je lokal ponegde usko grlo kada je u pitanju ostvarenje cilja 17. A gde su gradovi i opštine kada je reč o ostalim COR?


Velike sredine, posebno univerzitetski centri, ispoljavaju interesovanje za COR i komunikacija na univerzitetskom nivou se sama po sebi podrazumeva. Međutim, manje sredine, a posebno one depopulacione, i one gde je dominantno ruralno stanovništvo poprilično su daleko od saznanja da će ostvarivanje ciljeva pomoći pre svega njima u podizanju kvaliteta života. Zbog toga bi odmah posle ovog izveštaja lokalni mediji i lokalni donosioci odluka trebalo da dobiju podsticaj i od Međuresorne radne grupe na čijem sam čelu da krenemo tim putem.


A kada je reč o regionima Srbije?


Trudimo se da COR posmatramo kao celinu jer su oni međusobno toliko povezani da ostvarivanje bilo kog cilja utiče manje više i na ostale. Bilo je zanimljivo kada se pojavila dilema da li u Srbiji postoji 17 ili 16 ciljeva održivog razvoja, zbog cilja 14 koji se odnosi na mora i okeane. Srbija nema izlaz na mora i okeane, ali se naše reke ulivaju u mora, pa smo prema tome vrlo zainteresovani i za taj cilj. Dakle, nema cilja koji nam nije bitan i kroz njihovo ostvarivanje ćemo obezbediti bolje uslove za život svih građana u Srbiji.


Imate li omiljeni cilj održivog razvoja?


Pobornik sam stava da su svi ciljevi podjednako važni, a kao žena možda bih mogla da kažem da mi je blizak COR 5, o rodnoj ravnopravnosti, sa posebnim osvrtom na žene i devojčice i njihovu ravnopravnost. Međutim, u samom korenu izveštaja koji predstavljamo u Njujorku su COR 16 – mir, pravda i jake institucije, kao i COR 17. Naš izveštaj je malo avangardan i atipičan – pomenuli smo sve ciljeve, ali smo akcenat stavili na mlade i na već pominjane jedinice lokalne samouprave. Izneli smo viziju mladih ljudi, onih do 25 godina, jer će upravo oni do 2030. godine biti nosioci društvenih promena i nosioci društvenog života, a osim toga, naglasili smo i stavove Stalne konferencije gradova i opština.

Pratite Cafe.ba putem aplikacije za Android, iOS i društvenih mreža Facebook, Twitter i Instagram