Cafe.ba
Za vaš uređaj je dostupna aplikacija
Instaliraj

Naučnik o smaku svijeta: Neće biti asteroid, već...

Nauka i tehnologija

Izvor: Mondo     11.01.2017 u 16:26 h 0

Naučnik o smaku svijeta: Neće biti asteroid, već...

Mediji širom svijeta, uglavnom senzacionalistički, često najavljuju apokalipsu usljed udara asteroida u Zemlju. Mnogo je, međutim, izglednije da bi uzroci nestanka nama poznatog živog svijeta mogli da budu na sasvim drugoj strani.


Upućeni u finansiranje naučnih projekata tvrde da naučnici u mnogim državama često sami podstiču senzacionalizam jer im spektakularne najave smaka sveta pomažu da lakše odobrovolje birokrate da odreše državnu kesu za nove istraživačke projekte.

Mondo je o mogućnosti udara asteroida u Zemlju, dovoljno velikog da izazove katastrofalne posledice po život na Zemlji, razgovarao sa Nenadom Milovanovićem, naučnim saradnikom u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu.

"Verovatnoća da se u bliskoj budućnosti dogodi katastrofalni udar asteroida u Zemlju je izuzetno mala. Zanemarljivo mala", kaže je Milovanović.

On podseća da je prvo ljudsko pismo ustanovljeno pre pet do šest hiljada godina, a da od tada nije bilo nijednog velikog udara bilo kog malog tela u Zemlju osim tunguske eksplozije u Sibiru, koja se dogodila 1908. godine.

Pretpostavlja se da je prečnik tela velike gustine koje je tada pogodilo Zemlju iznosio između 60 metara i 90 metara, te da se raspao na visini od pet do deset kilometara iznad Zemlje.

"Asteroidi imaju veliku gustinu i sačinjeni su pretežno od metala, dok su komete sačinjene pretežno od leda", kaže Milovanović.

On navodi da bi najveći problem bio kada bi ljudi otkrili asteroid prečnika nekoliko kilometara koji ide ka Zemlji, a moguću opasnost predstavljaju i mala tela, asteroidi, u blizini Zemlje.

Američka Nasa je zasto pokrenula projekat NEO (Near-Earth Object - objekti blizu Zemlje) u okviru kojeg se nebo posmatra svake noći i beleže se sva mala tela u blizini Zemlje. Tako se svake godine pronađe mnogo takvih objekata.

"Kada se pronađe neko malo telo, mora da se proračuna njegova putanja. Ako se putanja seče sa Zemljinom putanjom, onda je to telo kandidat za udar, ali je i tada neophodno mnogo posmatranja da bi se putanja tačno proračunala", navodi Milovanović.

"Nasa i naučnici u svetu samo pretpostavljaju da bi neko malo telo moglo da udari Zemlju, jer prvobitni proračuni putanje pokazuju da se seče sa putanjom Zemlje. Kasnija posmatranja su, međutim, tačnija i približnija i što je telo bliže Zemlji i preciznije može da se odredi putanja malog tela, pa se menja i verovatnoća udara u Zemlju", precizira Milovanović.

U nedavnoj prošlosti, 10. maja 2014. godine, najbliže Zemlji je prošao mali asteroid, prečnika između tri metra i osam metara, i to na 96.560 kilometara od naše planete, brzinom od 35.400 kilometara na sat.

"Prošao je između Zemlje i Meseca. Čak i da je ušao u Zemljinu atmosferu, bio bi spaljen", kaže Milovanović, i podseća da na našu planetu iz svemira svakodnevno padne nekoliko stotina tona prašine.

Poslednji katastrofalni udarac dogodio se, kako se pretpostavlja, pre 65 miliona godina, u Meksičkom zalivu. Prečnik tog nebeskog tela bio je oko 10 kilometara.

Tada su nestali dinosaurusi, jer se podigla se prašina koja je blokirala Sunčevu svetlost i temperatura se snizila, pa biljke nisu mogle da obavljaju fotosintezu, što je dovelo do masovnog izumiranja na planeti, navodi Milovanović.

Naučnici tvrde da je za najteže moguće posledice, poput nestanka većine živih bića, neophodan udar tela koje bi trebalo bude asteroid i da ima prečnik od nekoliko kilometara.

"Postoje ozbiljni kandidati koji bi u narednih 100 godina mogli da udare u Zemlju. To pokazuju trenutni proračuni, ali kasniji proračuni mogli bi da pokažu da se to neće dogoditi, jer se putanja se stalno menja, i što su nam bliže, proračun je tačniji", kaže Milovanović.

Milovanović navodi da naučnici, kada razmatraju mogućnost apokaliptičnih događaja, udar asteroida stavljaju na poslednje mesto, zbog male verovatnoće da se to dogodi.

"Mnogo veća opasnost preti od globalnog otopljavanja ili od aktiviranja supervulkana koji bi izbacio dovoljno prašine da blokira Sunčevu svetlost, kao i od razornih zemljotresa", precizira Milovanović.

Statistika pokazuje da Zemlju svakih 50 miliona godina udari malo telo velikog prečnika, a poslednji put se to dogodilo u današnjem Meksičkom zalivu pre 65 miliona godina, kada su nestali dinosaurusi i kasnije se razvili sisari.

"Taj period od 50 miliona godina jeste prošao, ali to, opet, ne znači nužno da će se uskoro dogoditi veliki udar", kaže Milovanović.

Milovanović navodi da se u javnosti češće pominje mogućnost udara asteroida u Zemlju i zato što je nauka napredovala, pa ljudi mogu preciznije da posmatraju kretanja u svemiru, dok to pre nisu mogli, pa o tome nije ni bilo vesti.

Kretanje nebeskih objekata, poput asteroida, prati se i u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu.

Pored medija, i američka filmska industrija dala je doprinos skretanju pažnje javnosti na mogućnost udara asteroida u Zemlju, a najpoznatiji filmovi na tu temu su "Duboki udar" (Deep impact) iz 1998. godine sa Morganom Frimenom i Teom Leoni u glavnim ulogama, i "Armagedon" iz iste godine, jedini film u kojem lik koji tumači Brus Vilis gine, a poznati glumac je pristao da "umre" samo zato što je u pitanju bio spas čovečanstva.

"To sve i nije sasvim nekorisno, ako doprinosi razvoju projekata za posmatranje asteroida i njihovom značajnijem finansiranju", ocenjuje Milovanović.

Ako bi i bilo neupitno ustanovljeno da će asteroid udariti u Zemlju, Milovanović kaže da, za razliku od filmova, u stvarnosti još ne postoji tehnologija kojom bi ljudi to mogli da spreče.

"Postoje predlozi da se pošalju nuklearne bojeve glave na asteroid, ali je to sada neizvodljivo. Drugi predlog je da se pošalju moduli koji će sleteti na asteroid i polako ga skretati sa putanje, što je, takođe, za sada neizvodljivo, ali je 2014. godine robot nazvan File uspešno sleteo na kometu Čurjumov-Gerasimenko", podseća Milovanović.

Milovanović kaže da se udar manjeg asteroida u Zemlju nedvosmisleno može utvrditi tri do pet godina pre tog događaja, dok bi čovečanstvo za udar većeg asteroida moglo da se priprema i razvija tehnologiju za sprečavanje udara između 10 godina i 20 godina.

"Čak i ako bi u Zemlju udario asteroid prečnika nekoliko kilometara, zavisi gde bi udario. Ako bi udario u okean, posledice bi bile manje katastrofalne od udara u čvrsto tlo, a veća je verovatnoća da udari u more, jer svetski okean pokriva gotovo tri četvrtine Zemljine površine, odnosno 70,8 odsto", kaže Milovanović.

"Ne možemo, naravno, tačno znati šta bi se dogodilo, ali bi u svakom slučaju mnogo zahladnelo, biljke ne bi mogle da obavljaju fotosintezu i to bi trajalo nekoliko godina. Ljudi bi se možda i nekako snašli za to vreme", kaže Milovanović.

Milovanović dodaje da je Zemlja najveći udar pretrpela pre 4,5 milijardi godina, kada je u nju udarila planeta prečnika Marsa, nazvana Teja, a kao posledica tog udara nastao je Mesec.

Pošto je malo verovatno da će nas uskoro sve pobiti asteroid, ljudi bi mogli da povedu više računa o uzrocima apokalipse na koje mogu da utiču, poput globalnog zagrevanja.

Šta je malo telo

Malo telo može biti asteroid, meteor, deo komete... U mala tela se računaju objekti čiji je prečnik od nekoliko centimetara do nekoliko stotina kilometara. "Što malo telo ima manji prečnik, više ih je i veća je verovatnoća da udari u Zemlju", kaže Milovanović.

Hvala Saturnu i Jupiteru

Zemlju od udara štite velike planete Saturn i Jupiter koji svojom velikom masom privlače mala tela i "čiste" sve što bi moglo da priđe Zemlji. To je srećna okolnost. Tela koja bi mogla da udare Zemlju privlači i Mars, koji je između Zemlje i Jupitera, a privlači ih i Mesec, kaže Milovanović. 

Možda je kometa?

Nasina saopštenja su pretpostavke na osnovu proračuna putanje tog malog tela, kaže Milovanović povodom nedavne objave da se ka Zemlji kreće nepoznato tamno nebesko telo. Možda je reč o kometi kojoj se rep još nije upalio, pa je zato tamna, a rep se stvara kada se približi Suncu i led počne da se otapa. Računa se da se približila Suncu kada stigne do Saturna. Komete su, inače, tamna tela. Čim su rekli da nema opasnosti od sudara, to znači da se putanja tog tela neće seći sa putanjom Zemlje, navodi Milovanović.

 

 


Pratite Cafe.ba putem aplikacija za Android i iPhone i društvenih mreža FacebookTwitter.

Komentari
Ostavite komentar
Svako širenje mržnje na portalima zakonski je kažnjivo.
Komentari koji sadrže vrijeđanje, psovke, i vulgarane riječi biće izbrisani.


× Početna Najnovije Najčitanije Vijesti Sport Magazin Nauka i tehnologija Zvijezde i tračevi Muzika Film i TV Auto moto Lifestyle Zabava Gradovi Tekstovi pjesama Oglasi