Connect with us

Lifestyle

Kad zdrava ishrana postane opsesija

Published

on

Sve veći broj ljudi prelazi granicu brige za zdravlje. Sindrom karakterišu opterećenost izborom namirnica i strah od nezdrave hrane.

EKSTREMNA posvećenost zdravoj ishrani sve češće dovodi do problema koji psiholozi i nutricionisti označavaju kao ortoreksija. S jedne strane, zagovornici zdrave ishrane tvrde da ne postoji razlog da se briga o zdravlju svrsta u poremećaj, dok je praksa nutricionista i psihologa pokazala da opsesija izborom namirnica može da dovede do narušavanja zdravlja, iznurenosti organizma, pojave iracionalnih strahova i problema u svakodnevnom životu.

Balansirana ishrana ima veliki uticaj na zdravlje i lekari svih oblasti to svakodnevno ističu. U početku, svaka želja za pravilnim izborom namirnica potiče iz dobrog motiva, objašnjava za “Novosti” psiholog Milena Kostić iz psihijatrijske ordinacije Jazz. Prvi znak da se ipak pojavio problem jeste potupno isključivanje iz ishrane velikog broja namirnica, kao što su određene vrste povrća, mlečni proizvodi, jaja, bez prethodne lekarske preporuke, uz opravdanje da, odjednom, nisu dovoljno zdrave.

– Najčešće su u pitanju konstruktivni motivi, jer osoba želi da bude zdrava i da joj bude bolje. Kada se izgubi mera, inače zdrava osoba može da smatra da joj odgovara isključivo jedna vrsta hrane, ne može da funkcioniše ukoliko joj određena namirnica nije dostupna i zbog toga stvara problem sebi i svojoj okolini – kaže psiholog Milena Kostić.

Stručnjaci naglašavaju da nije sporna potreba, ni želja da unosimo određenu vrstu voća i povrća, već način na koji se ta potreba zadovoljava. Sve je manje situacija u kojima osoba može da funkcioniše, zbog čega dolazi do čestih problema, ponekad i sukoba sa okolinom, porodicom i prijateljima.

– Ukoliko nam je hrana koju biramo dostupna, odluka da se hranimo zdravo je za pohvalu. Ali ukoliko nismo u prilici da biramo, ne treba praviti paniku i unositi nervozu – kaže dr Kostić. – Ponekad je neophodno biti fleksibilan i ne zahtevati da se, po svaku cenu, mora pojesti tačno određena namirnica u situacijama kad to i nije moguće, recimo tokom putovanja.

Stručnjaci smatraju da ortoreksiju, ipak, nije potrebno odmah “etiketirati” kao poremećaj.

– Mnogo ljudi ima loša iskustva, zbog čega su postali opsesivno posvećeni izboru namirnica, iz najrazličitijih razloga. Mnogi od njih su se suočili sa bolešću ili pogrešnim lečenjem, zbog čega žele da preuzmu stvari u svoje ruke. To je u redu, ali kako ne bi došlo do problema, potrebno je uzeti u obzir činjenicu da je štetno sve u čemu se izgubi mera, pa makar to bila i zdrava ishrana – kaže dr Kostić.

DECI ŠTO RAZNOVRSNIJE

OSIM što zbog ortoreksije imaju problem da funkcionišu u svakdonevnom životu, često se dešava da roditelji, iz dobre namere, nameću deci sopstvena ubeđenja o zdravoj ishrani.

– Nije retkost da osoba koja se pridržava određenog režima ishrane, pokušava da ubedi svoju okolinu da uradi isto. Kada su u pitanju deca, svakako ne treba insistirati na strogim režimama koja potpuno isključuju različite namirnice, niti ih kažnjavati ako “prekorače pravila” – kaže psiholog Milena Kostić.

Izvor:Novosti

Popularno