JEDAN JE OD NAJBOLJIH GLUMACA DOMAĆE SCENE

Aleksandar Berček se veoma retko pojavljuje u medijima, a ovako je govorio o teškom detinjstvu, kolegama i pozorištu!

FOTO: FOTO: NEMANJA PANČIĆ

Glumac Aleksandar Berček retko daje intervjue, ali je progovorio o svom teškom detinjstvu, roditeljima, kolegama i pozorištu.


"Mene su kad sam bio mali roditelji samo trebali da nahrane i obuku. Posle sam shvatio da sve moram sam. Kada sam došao 1969. u Beograd sam se osamostalio. To je bilo neko sretno vreme pa su bile stipendije. Ja sam imao tri", pričao je Berček.


 

FOTO: STEFAN JOKIĆ

Ispričao je kako je tada imao više para on kao student nego njegov otac penziju.


"Ja sam posle druge godine, doduše radio sam i jedan film, kupio polovnog fiću. Doteram ga kući a moj otac koga su zvali Lala milicajac kaže:


"Čime si ovo došao?"


"Autom".


"Čiji je ovo auto?"


"Moj".


"A ne može to tako."


I sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Dođu dva policajca koje znam naši prijatelji. Ali sve je bilo službeno - Druže saobraćajnu pokaži.


Kažu mom ocu:


"Lalo, njegov je lepo piše ovde.


"Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim a on student, ne znam ni šta studira".


Tada je počeo sam da zarađuje, a pre toga je, zbog siromaštva bio neuhranjeni dečak koji ni u školu nije mogao da se upiše. Iako je kasnije uspevao da se snađe i zaradi novac u mladosti mu nije bilo lako. Zbog siromaštva je bio neuhranjen, a zbog neuhranjenosti nije mogao da se upiše u vojnu šoklu.


"Pošto smo bili teška sirotinja, a sirotinja ide u vojne škole ja se prijavim tamo. Dva puta sam se prijavljivao i dva puta me odbiju zbog neuhranjenosti. Doduše tamo su na tim pregledima bili pedagozi i psiholozi možda su procenili koliko bih bio poslušan pa me nisu primili. Elem, takmičio sam se u recitovanju u Žablju. Govorio sam Jesenjina i tu me publika iznela na rukama. Posle sam bio u Plani i tu uzmem treće mesto", priča Berček.

Pratite Cafe.ba putem aplikacije za Android, iOS i društvenih mreža Facebook, Twitter i Instagram