Ara­pi ne pi­ta­ju ko­li­ko ne­što ko­šta, ali tra­že rad i re­zul­tat, ka­že Edin Ba­ko­vić, bh. odboj­ka­ški tre­ner ko­ji već pet go­di­na ži­vi i ra­di u Ka­ta­ru.

Je­dan od naj­ta­len­ti­ra­ni­jih spor­tis­ta iz Brčkog, ko­ji je 86 pu­ta nas­tu­pio za re­pre­zen­ta­ci­ju Hrvat­ske i 60 pu­ta bra­nio bo­je BiH, u Azi­ji je ste­kao re­pu­ta­ci­ju je­dnog od naj­cje­nje­ni­jih odboj­ka­ških struč­nja­ka. U klu­bu El Dža­iš ra­dio je sa svim sta­ro­snim ka­te­go­ri­ja­ma.

Dva pu­ta osvo­jio je tre­će mjes­to u li­gi, dva pu­ta po­di­gao tro­fej Ku­pa Ka­ta­ra, te s eki­pom izme­đu os­ta­log bio i bron­za­ni na Azij­skom prven­stvu. S ob­zi­rom na to da je ri­ječ o bo­ga­toj ze­mlji, fi­nan­si­je ni­su ni naj­ma­nji pro­blem, dok do­da­tnu si­gur­nost uli­je­va po­da­tak da je ri­ječ o voj­nom klu­bu ko­ji je di­rek­tno na bu­dže­tu ta­moš­njeg Mi­nis­tar­stva od­bra­ne.

“Ov­dje sve ap­so­lu­tno fun­kci­oni­še bes­pri­je­kor­no. Ja ra­dim za ar­mij­ski klub i pra­kti­čno sam upo­sle­nik Mi­nis­tar­stva od­bra­ne Ka­ta­ra. Klub ne egzis­ti­ra du­go, tek se­dam go­di­na, i kad sam ja do­šao pri­je pet go­di­na pos­to­ja­le su sa­mo dvi­je ka­te­go­ri­je: dje­ca do de­set go­di­na i se­ni­ori. To­kom ovih go­di­na ofor­mi­li smo sve ka­te­go­ri­je i re­kao bih stvo­ri­li re­spe­kta­bi­lan spor­tski ko­le­ktiv i je­dan od vo­de­ćih u Ka­ta­ru”, ka­zao je iz Ka­ta­ra u raz­go­vo­ru za “Ne­za­vi­sne” Edin Ba­ko­vić.

NN: Vla­da li u klu­bu voj­na dis­ci­pli­na?

BA­KO­VIĆ: Voj­ni klu­bo­vi su sa­mi po se­bi dru­ga­či­ji od os­ta­lih. Voj­ska i po­li­ci­ja su ov­dje i te ka­ko ci­je­nje­ni i ima­ju sve pri­vi­le­gi­je pa sa­mim tim i mi u klu­bu uži­va­mo te bla­go­de­ti. Ge­ne­ral­no u sport se u Ka­ta­ru ula­že ja­ko pu­no. Kon­kre­tno odboj­ka­ši ra­de naj­sa­vre­me­ni­jom opre­mom. Sve što ima­ju, re­ci­mo, klu­bo­vi u Ita­li­ji – ima­mo i mi. Dis­ci­pli­na na­ra­vno da pos­to­ji, Ara­pi ne pi­ta­ju ko­li­ko ne­što ko­šta, ko­li­ko će pla­ti­ti ne­kog igra­ča ili tre­ne­ra, ali sva­ka­ko da tra­že rad i re­zul­tat. Uvi­jek pos­to­ji pri­ti­sak da bu­de­mo me­đu naj­bo­lji­ma. To me­ni li­čno od­go­va­ra jer te­žim uvi­jek ka vi­šem i bo­ljem. Je­dnos­ta­vno ne vo­lim i ne znam ra­di­ti bez ci­lja i pri­tis­ka.

NN: Jes­te li je­di­ni tre­ner sa na­ših pros­to­ra?

BA­KO­VIĆ: Ovo je, re­kao bih, mul­ti­na­ci­onal­ni klub. Ima uku­pno 10 tre­ne­ra sa svih kon­ti­ne­na­ta i svih kra­je­va svi­je­ta: iz Tu­ni­sa, Egip­ta, Crne Go­re, Srbi­je, Ma­ro­ka, Su­da­na, Ira­ka, BiH… Me­đu­so­bno odli­čno fun­kci­oni­še­mo. Ja sam imao sre­ću da sam ov­dje ra­dio sa ne­kim od naj­bo­ljih struč­nja­ka sa pros­to­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je po­put Iva­na Jo­ksi­mo­vi­ća, biv­šeg se­le­kto­ra Crne Go­re, ili le­gen­dar­nog ju­go­slo­ven­skog i evrop­skog tre­ne­ra Lju­be Tra­vi­ća. Iz­dvo­jio bih i Ka­mi­la Pla­či­ja, po­zna­tog ita­li­jan­skog struč­nja­ka. Svi oni su mi po­mo­gli da ste­knem do­da­tno is­kus­tvo i zna­nje ko­je mi je pu­no po­mo­glo u da­ljem ra­du.

NN: S ko­jom ka­te­go­ri­jom tre­nu­tno ra­di­te?

BA­KO­VIĆ: Ja sam pro­šao pra­kti­čno sve ka­te­go­ri­je. Ka­da sam do­šao po­čeo sam kao tre­ner mla­đih. Na­kon go­di­nu da­na sam pre­ba­čen da ra­dim sa prvom eki­pom i bio sam na toj po­zi­ci­ji tri se­zo­ne. Pro­šle go­di­ne imao sam ozbi­ljni­je zdrav­stve­ne pro­ble­me, plu­ćnu em­bo­li­ju, pa sam ra­di ma­njeg stre­sa od čel­ni­ka klu­ba tra­žio pri­vre­me­no pre­ba­ci­va­nje u rad s ma­li­ša­ni­ma. To, na­ra­vno, ne po­dra­zu­mi­je­va sa­mo tre­nin­ge. Ra­di­mo po ško­la­ma, ani­mi­ra­mo dje­cu da se ba­ve odboj­kom i spor­tom ge­ne­ral­no.

NN: Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te sta­nje odboj­ke u na­šem re­gi­onu?

BA­KO­VIĆ: Iako ni­sam du­go na tim pros­to­ri­ma, i te ka­ko pra­tim si­tu­aci­ju. Na­ža­lost, u BiH je kva­li­tet spao na dva-tri slo­va. Si­tu­aci­ja ni­je pu­no bo­lja ni u Hrvat­skoj, a re­kao bih da pra­kti­čno je­di­no Srbi­ja drži vi­sok ni­vo. Do­las­kom Zo­ra­na Ga­ji­ća za pred­sje­dni­ka si­tu­aci­ja se do­da­tno po­pra­vi­la. Po­sve­tio se pu­no mla­di­ma i kon­stan­tno or­ga­ni­zu­ju se­mi­na­re i kam­po­ve.

Ek­span­zi­ja ru­ko­me­ta

Iako su ula­ga­nja u ka­tar­ski sport već go­di­na­ma sve ve­ća, je­dan sport ipak je is­pred svih. Ru­ko­met je u ek­span­zi­ji i, ka­ko tvrdi Ba­ko­vić, po mno­gim pa­ra­me­tri­ma je pre­te­kao čak i fu­dbal.

“De­fi­ni­ti­vno iz Evro­pe se do­vo­de naj­bo­lji ru­ko­me­ta­ši, tre­ne­ri, sa­vje­tni­ci. Ula­že se u in­fras­tru­ktu­ru. Što se ti­če fu­dba­la, bi­lo je ta­ko­đe ne­kih ve­li­kih ime­na. Ra­ni­je je ov­dje igrao re­ci­mo Ra­ul, sa­da je tu Ča­vi, ali ru­ko­met ipak pre­dnja­či”, tvrdi Ba­ko­vić, ko­ji je je­dno vri­je­me ra­dio i kao po­mo­ćni tre­ner u ju­ni­or­skoj re­pre­zen­ta­ci­ji Ka­ta­ra.

(Nezavisne)

Komentari su zatvoreni

Preporučujemo

Srpski rvač Viktor Nemeš osvojio titulu prvaka svijeta

Srpski rvač Viktor Nemeš osvojio je titulu prvaka svijeta, pošto je večeras u finalu Svjet…