DA LI ZBOG OVOGA NAPADAJU SRBIJU?

SRPSKA vojna industrija bliži se višedecenijskom cilju – godišnjoj zaradi od milijardu dolara ostvarenoj od izvoza naoružanja i vojne opreme. Kompanije koje se bave ovom vrstom posla poslednjih godina prave zaokret ka razvoju i proizvodnji sve složenijih i vrednijih sistema koji se dobro kotiraju na svetskim tržištima. Krug kupaca se širi, a nedavnom isporukom haubica „nora B52“ Kipru savremeno srpsko naoružanje prvi put je ušlo među armije država Evropske unije.

FOTO: intermagazin.rs


Ulaganje države u vojne fabrike, osvajanje tehnologija i sve veći obim proizvodnje i prodaje oružja i municije, razlozi su što je domaća namenska industrija, uz koncept vojne neutralnosti, na meti pojačane aktivnosti stranih obaveštajnih službi. Kontekst afere u čijem je središtu delovanje ruskog obaveštajnog operativca, ali i krađa tehničke dokumentacije iz užičke fabrike „Prvi partizan“, jasno su pokazali da je srpska proizvodnja oružja, municije i vojne opreme oblast za koju stranci gaje neobično živo interesovanje.




 


Poznavaoci metoda rada obaveštajnih službi navode da je proizvodnja robe „posebne namene“ u svakoj zemlji dežurna meta rada stranih agentura.


– Ova vrsta informacija veoma je važna svakoj državi, ne samo zbog praćenja tuđe borbene gotovosti, nego i iz golih poslovnih interesa. Jer trgovina oružjem i municijom izuzetno je unosan posao, okrenut mahom izvozu, koji ima i brojne političke i ekonomske primese. Zato je upravo ova delatnost izložena metodama vođenja tzv. specijalnog rata, kakav mnogi uočavaju protiv Srbije – ukazuju naši sagovornici.


„ZASTAVA ORUŽJE“, KRAGUJEVAC

Stranim agentima posebno su interesantne poverljive klauzule kupoprodajnih ugovora, primena novih tehnologija i pregovori o budućim isporukama proizvoda namenske industrije stranim kupcima. Pojedine, uz to, ne prezaju ni od industrijske špijunaže, čiji je cilj krađa informacija, tehnologija i projekata koji smanjuju razvojne troškove u proizvodnji sličnih sredstava.


Nije slučajno, zato, što je iz „Prvog partizana“ izneta tehničko-tehnološka dokumentacija za proizvodnju municije kalibra 12,7 milimetara. Reč je o kalibru koji je među najtraženijim u svetu, na čijoj se prodaji dobro zarađuje, a koji pored užičke fabrike u regionu proizvodi samo „Igman“ iz Konjica.


„PRVI PARTIZAN“, UŽICE

Municija za pešadijsko naoružanje jedan je od najvažnijih proizvoda srpskih vojnih fabrika. Najviše čaura i zrna izlazi ispod čekića užičkog „Prvog partizana“, ali i najmlađe fabrike odbrambene industrije u Uzićima kod Požege. Poslednji iskorak u ovoj oblasti jeste osvajanje tehnologije proizvodnje metka 6,5 milimetara „grendel“. Ovu municiju koriste „Zastavine“ modularne puške, koje pored „grendela“, uz jednostavnu zamenu cevi, ispaljuju i metke standardnog kalibra 7,62 milimetra.


Metke mnogi smatraju bazom domaće odbrambene industrije, koja u svet uspešno izvozi i niz drugih proizvoda – minobacačke mine, protivtenkovske projeketile, automatske puške, pištolje, ručne bombe… Poslednjih godina vidljivo je i opredeljenje da se radi na raketama, bespilotnim letelicama, kao i drugim sistemima visoke sofisticiranosti.


Delikatnost trenutka u kome naša država ističe da je njena namenska industrija na meti hibridnog ratovanja ogleda se i u činjenici da su sve okolne zemlje višestruko povećale iznose namenjene razvoju, nabavci i opremanju svojih armija. Prema dostupnim podacima, ove stavke u vojnim budžetima povećane su čak 2,2 puta, što svedoči o zahuktalosti regionalne trke u naoružavanju.


Da naša vojna roba, osim dobre reputacije, ima i takvu prođu na tržištu svedoči uzlazni trend sume izvezenog naoružanja. Fabrike odbrambene industrije 2012. izvezle su robu vrednu 154 miliona dolara, da bi ulaganjem i povećavanjem kapaciteta 2016. godine obim izvoza bio udvostručen. Izvoz je lane bio veći od 600 miliona dolara, a plan za ovu godinu je da nadmaši 800 miliona dolara. Magična milijarda od prodaje naoružanja, ukoliko se postojeći trend rasta nastavi, mogla bi da bude dostignuta već 2020. ili 2021. godine. Srbija će se tako i po stepenu obrta novca vratiti na stare staze prodaje oružja u svetu, gde je SFRJ u svoje vreme bila jedan od lidera, posebno na tržištima trećeg sveta.


Državni i vojni vrh ističu i značaj fabrika odbrambene industrije za standard građana u mnogim delovima Srbije. U postrojenjima za proizvodnju oružja, municije i vojne opreme radi 21.000 ljudi, od čega je u državnim fabrikama zaposleno 13.000 građana. Oni su vezani za još najmanje desetak hiljada radnika koji rade i sarađuju u kooperantskim firmama, koje su na različite način uključene u proces stvaranja oružja.




 


BORBENO VOZILO „NORA“

U Ministarstvu odbrane, pod čijom „kapom“ se odvija proizvodnja oružja i municije, kažu da će razvoj ove privredne grane, bez obzira na probleme, pritiske, pa i pokušaje opstrukcije, biti nastavljen.


– Vlada Srbije je u fabrike grupacije „Odbrambena industrija Srbije“ samo 2017. godine uložila više od 50 miliona evra, od čega je više od 80 odsto potrošeno na osvajanje nove tehnologije. Dosadašnje investicije premašile su 174 miliona evra. Zahvaljujući ovom novcu, fabrike su osavremenile svoje resurse i povećale kapacitet. Usvajanjem novih propisa trasiran je put domaće proizvodnje oružja i municije i u narednoj deceniji. Za to su posebno važni programi razvoja odbrambene industrije, kao i industrijske baze. Zahvaljujući ovim aktima objedinjeni su resursi, definisana mapa tehnologije i trasiran put kojim će ići ne samo fabrike u većinskom državnom vlasništvu, nego i 47 privatnih kompanija koje se bave ovom vrstom posla.


Država je ove godine grupaciju koja objedinjava namensku industriju (deset državnih fabrika) proširila sa još pet fabrika. U ovom krugu su se našli pogoni kruševačkog „Trajala“, Fabrike tehnološko-metalurške obrade „Prve petoletke“ iz Trstenika, kragujevačke „Zastave tervo“, „Jumka“ iz Vranja i užičkog „Koruna“.


OD SRBIJE KUPUJU I AMERIKANCI

PRODAJA oružja, municije i vojne opreme tokom protekle decenije bio je jedan od najvažnijih državnih poslova kojim je smanjivan spoljnotrgovinski deficit Srbije. Za srpsko oružje zainteresovani su partneri u svim delovima sveta. Prema podacima za 2017. godinu najveći pojedinačni kupci srpskog naoružanja su Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i SAD. Na mapi izvoza su i zemlje Srednje Azije, Severne Afrike, a odnedavno i EU. Najveći poslovi prethodnih godina sklopljeni su sa Irakom, Bangladešom, Kenijom, Alžirom, Mjanmarskom unijom.


Iz Srbije je u svet najviše otišlo streljačkog naoružanja, streljačke i svih vrsta artiljerijske municije, minobacačkih mina, raketne municije, minobacača…


RAKETE I DRONOVI

RAKETNI sistem „Alas“ smatra se najsloženijim sistemom na čijem razvoju radi naša zemlja. Opredeljenje državnog i vojnog vrha je da pomogne sve strukture za savladavanje tehnologije proizvodnje bespilotnih vazduhoplovnih platformi (dronova) i borbenih vozila točkaša. Državnim prioritetom smatra se i raketni program, kao i brojna hibridna i modularna artiljerijska sredstva.

Pratite Cafe.ba putem aplikacije za Android, iOS i društvenih mreža Facebook, Twitter i Instagram