Connect with us

Lifestyle

DA LI JE TO UOPŠTE MOGUĆE? Kako se osloboditi zavisnosti od šećera

Published

on

Svi znamo koliko je teško odoleti slatkišima, ali teško je objasniti zbog čega proždrljivo želimo i ono dodatno parče torte, poslednji kolač ili štanglicu čokolade, bez obzira što svi znamo da to baš i nije dobro za naše zdravlje ili liniju. Šta je to u šećeru što ga čini tako privlačnim, a nas zavisnim od šećera?

Mnogi naučnici tvrde da na instiktivnom nivou želimo šećer jer on igra važnu ulogu u našem opstanku. Naše čulo ukusa je evoluiralo da žudimo za vitalnim molekulima kao što su so, masti i šećer. Kada jedemo, jednostavni šećer glukoza absorbuje se iz stomaka u krvotok i stiže do svih ćelija u telu. Ona je posebno važna za mozak jer pruža glavni izvor goriva za milijarde neurona nervnih ćelija. A neuronima je, opet, potrebno konstantno snabdevanje iz krvotoka jer nemaju mogućnost da skladište šećer. Kao što dijabetičari znaju, neko sa niskim šećerom u krvi može vrlo lako da zapadne u komu.

Bizarno, ali naučnici su čak otkrili da sam ukus šećera može da podstakne naš mozak. Testovi su pokazali da su učesnici koji su samo držali zaslađenu vodu u ustima, imali bolji učinak tokom mentalnih zadataka nego kada su grgutali veštački a ne šećerom zaslađenu vodu.

Naš zavisnički odnos sa šećerom počinje još od rođenja, jer se rodimo sa čežnjom za slatkom hranom. Nedavna studija sa Vašington univerziteta utvrdila je da novorođenčad jasno oseća razliku između slatkog i svih ostalih ukusa, dok deca uživaju u slatkoj hrani više nego odrasli. Naučnici veruju da je sklonost deteta ka slatkim stvarima evolucioni preokret; kao mladi koji su preferirali visokokaloričnu hranu u prošlosti imajući tako mnogo veće šanse da prežive tokom perioda kada su izvori hrane bili nedostupni.

Problem danas je što je refinisani šećer suviše dostupan i može da bude jedan od razloga zbog čega raste broj gojazne dece. Zdravstveni radnici danas preporučuju roditeljima da izbegavaju da deci daju slatku hranu ili pića, kako bi zaustavili da mališani razviju sklonost ka slatkom u ranom periodu života. Jedenje previše šećera može da dovede do nezdravih obrazaca ishrane. Šećer može da podigne raspoloženje jer podstiče telo da luči “hormon sreće” serotonin u krvotoku. Taj instant podsticaj koji stvara šećer jedan je od razloga zbog kojih mu se vraćamo tokom proslava ili kada žudimo za udobnošću i nagradom. Ta prijatna navala šećera izaziva povećanje insulina, kako telo nastoji da normalizuje nivo glukoze. Ovaj domino efekat dovodi do značajnog “pada šećera” i čini da imamo osećaj da nam je potrebno još više šećera, što može da dovede do začaranog kruga prejedanja. Uz to, naša tela nisu u stanju da nam signaliziraju kada im je dosta pojedinih vrsta šećera. Istraživači su otkrili da slatka hrana ili piće sa jednostavnim šećerom fruktozom ne aktivira isti osećaj sitosti kao i druge namirnice sa sličnim kalorijama.

Studija sa Jejl univerziteta otkrila je da glukoza potiskuje impulse u delovima mozga zbog kojih želimo da jedemo; fruktoza to ne radi. Učesnici studije prijavili su osećaj “veći od zadovoljstva” nakon konzumiranja glukoze u odnosu na fruktozu. Ova dva aspekta zajedno uvećavaju rizik od prejedanja. Uz to, većina prerađene hrane preterano je zaslađena saharozom, koja sadrži 50 odsto fruktoze. U stvari, možda ćete se iznenaditi koliko je često šećer sakriven u običnoj hrani.

Telo ne može da napravi razliku između prirodnog šećera koji se nalazi u voću, medu ili mleku i prerađenog šećera iz šećerne trske ili šećerne repe. Svi šećeri se razlažu u glukozu i fruktozu u telu i obrađuju u jetri. Šećeri se pretvaraju u glikogen ili masti koji se skladište, ili ga čuvaju kao glukozu u krvi kako bi ih iskoristile ćelije. Zato količina koju koristite može dramatično da utiče na vaše zdravlje. Prema nekim zdravstvenim parametrima, dodati šećer ne bi smeo da čini više od 10 odsto energije koju dobijamo od hrane i pića. Bilo da dolazi iz meda, voćnih sokova ili džema, bezalkoholnih pića ili procesuirane hrane, ili samog šećera. Za muškarca je to oko 70 grama dnevno ili 50 grama za ženu, iako to može da varira od visine, težine, starosti i toga koliko je neko aktivan. Pedeset grama šećera je ekvivalentno 13 kašičica šećera ili dve konzerve gaziranog pića, ili osam čokoladnih keksića. Kada kupujete u marketima, zapamtite da se proizvodi klasifikuju kao puni šećera ukoliko sadrže oko 15 grama u 100 grama proizvoda i malo šećera ukoliko imaju manje od pet grama na 100 grama proizvoda.

(Nedeljnik)


Pratite Cafe.ba putem aplikacije za Android, iPhone i društvenih mreža Facebook, Twitter.



Nastavi čitati
Advertisement

Popularno