Dinja snižava pritisak i štiti oči

Ljeto je nezamislivo bez sočne i ukusne dinje. Ona osvježava i hidrira organizam, a u isto vrijeme djeluje blagotvorno po naše zdravlje.

FOTO: pixabay

Studije su pokazale da dinja jača otpornost kože na štetne sunčeve zrake, što je čini našim prirodnim saveznikom za zdrav, preplanuo ten. Beta karoten iz dinje pomaže u borbi protiv karcinoma pluća, ali i kod raka grlića maternice, želuca i bolesti usne šupljine.


Višak natrijuma


Štiti zdravlje očiju - dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju: beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do sljepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih poremećaja.


Smanjuje rizik od astme - Rizici razvijanja astme niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih nutrijenata. Jedan od njih je i beta karoten, kojeg ima u žutom i narandžastom voću, poput dinje, tikve, mrkve te zelenog lisnatog povrća - špinata i kelja.


Reguliše krvni pritisak - Dinja sadrži vlakna, kalij, vitamin C i kolin, koji održavaju srce zdravim. Konzumacija hrane bogate kalijem pomaže u regulaciji nivoa natrijuma, što je važno kod tretmana visokog pritiska. Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak.


Obilje vlakana


Reguliše probavu - Spada u lako probavljivu hranu i preporučuje se jesti na prazan želudac i prije nekog drugog obroka. Dobar je izbor i za one s osjetljivim želucem, jer sadrži enzime i ne troši energiju organizma na probavljanje hrane. Zbog obilja vlakana i vode, dobra je za prevenciju zatvora i pomaže u regulaciji probave. 


Protiv upala


Kolin je važan nutrijent u dinji koji poboljšava san, učenje i memoriju. Bitan je i za održavanje elastičnosti ćelijskih membrana, prijenos nervnih impulsa, iskorištavanje masti i smanjivanje hroničnih upala. Redovno konzumiranje dinje pomaže u smanjivanju oksidativnog stresa, čime se smanjuju upalni procesi koji mogu dovesti do razvoja artritisa. 


Upale u tijelu povezuju se i s nastankom metaboličkog sindroma, koji označava grupu metaboličkih poremećaja - inzulinsku rezistenciju, nakupljanje masnog tkiva u području stomaka, visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak.


Štiti kožu i kosu


Redovna konzumacija dinje odlična je za ljepotu kože i kose. To je zbog uticaja vitamina A, koji je neophodan za proizvodnju sebuma, koji vlaži kožu i kosu te je esencijalan za njihov rast. Vitamin A bitan je za čist ten, a može pomoći i u zaštiti od UV zraka, koje uzrokuju brže starenje kože.  


Osim vitamina A, tu je i vitamin C, važan za gradnju i održavanje kolagena, koji koži i kosi daje strukturu. Zato je dinja odlična pomoć protiv bora i preranog starenja. Može se koristiti i direktno na koži i kosi, kao maska ili regenerator.


Jedite i sjemenke


Onima koji pate od čestih infekcija izazvanih bakterijom ešerihijom, savjetuje se upotreba osušenih i samljevenih sjemenki dinje. Dovoljno je da se 21 dan jednom dnevno uzima kašika ovog praha rastvorenog u čaši tople vode. 


Sjemenke dinje posebno se preporučuju kod bolesti bubrega, pogotovo kod bubrežnih kamenaca. Od cvijeta dinje pravi se čaj koji se koristi za iskašljavanje.

Pratite Cafe.ba putem aplikacije za Android, iOS i društvenih mreža Facebook, Twitter i Instagram